Dodela globalnog broja trgovinske jedinice (GTIN)

U poslednje vreme jedno od vodećih pitanja privrednika je ko dodeljuje i ko je odgovoran za dodelu GTIN-a na trgovinskim jedinicama koje se puštaju u promet, pa ta pitanja sa ovim postom pokušavamo da razjasnimo.

Dodela i odgovornost za jedinice sa markom

Za dodelu globalnog broja trgovinske jedinice (GTIN) odgovoran je vlasnik brenda, organizacija koja poseduje specifikacije za trgovinsku jedinicu, bez obzira gde ili ko ju je proizveo. Po pristupanju u članstvo nacionalne GS1 organizacije, ova kompanija dobija GS1 kompanijski prefiks koji samo ona sme da koristi. GS1 kompanijski prefiks ne sme da se proda, iznajmi ili ustupi na korišćenje ni u celini, niti delimično, bilo kojoj drugoj kompaniji.

Vlasnik brenda (korisnik GS1 kompanijskog prefiksa) je organizacija koja poseduje specifikacije za trgovinsku jedinicu i može da bude: 

• Proizvođač ili isporučilac: kompanija koja proizvodi trgovinsku jedinicu ili je, proizvedenu u bilo kojoj zemlji, prodaje pod svojim imenom 

• Uvoznik ili trgovac na veliko: uvoznik ili trgovac na veliko koji poseduje trgovinsku jedinicu, proizvedenu u bilo kojoj zemlji i prodaje je pod svojim imenom ili koji menja trgovinsku jedinicu (na primer, menjanjem pakovanja trgovinske jedinice) 

• Trgovac na malo: trgovac na malo koji poseduje trgovinsku jedinicu, proizvedenu u bilo kojoj zemlji i prodaje je pod svojim imenom. 

Dodela i odgovornost za izuzetke i jedinice bez marke

Postoje neki izuzeci od pravila koja se odnose na odgovornost opisanu u napred.

Jedinice bez marke: Jedinicama bez marke i generičkim jedinicama (bez posebnih etiketa) proizvođač takođe dodeljuje globalni broj trgovinske jedinice (GTIN). Kako različiti proizvođači i/ili isporučioci mogu da isporučuju jedinice koje kupcima izgledaju identično (kupac bi mogao biti potrošač, kao i prodavac na malo ili prodavac na veliko), moguće je da jedinice, koje su na izgled iste, imaju različite GTIN-ove. Kompanije koje trguju ovim jedinicama trebalo bi da organizuju svoje računarske aplikacije (na primer, programe za dopunjavanje) da bi ovo razrešili, ukoliko se pojavi takva mogućnost. Primeri jedinica koje ponekad nemaju marku su jabuke, kreč, sveće, čaše. Primeri jedinica koje ponekad nemaju marku i nisu namenjene za maloprodaju su so, mirisi i limenke za hranu. 

Specifične jedinice za kupca: Kada se trgovinska jedinica izrađuje specijalno za jednog kupca i naručuje je samo taj kupac, dozvoljeno je da kupac dodeljuje GTIN. U tom slučaju, GTIN se formira od GS1 kompanijskog prefiksa kupca (videti sekciju 1.5). Ako isporučilac (prodavac) prodaje trgovinsku jedinicu više nego jednom kupcu, ili namerava da proda više nego jednom kupcu, tada prodavac dodeljuje GTIN. 

Ostali izuzeci: Ukoliko vlasnik brenda ne dodeli GTIN, uvoznik ili drugi posrednik može da dodeli jedinici privremeni GTIN. Ovo bi podrazumevalo da uvoznik preuzima ulogu vlasnika brenda i da može, na primer, da unese proizvod u katalog podataka. Privremeni GTIN može da se koristi dok se ne dodeli GTIN na uobičajen način. Alternativno, trgovac na malo može jedinici, kojoj još nije dodeljen GTIN, da dodeli interni broj za korišćenje samo u njegovim prodavnicama.