GS1 Srbija - Poslovno udruženje - bar kodovi: GS1 čini dostupnim tačne, digitalne, B2C informaci...

GS1 Srbija - Poslovno udruženje - bar kodovi: GS1 čini dostupnim tačne, digitalne, B2C informaci...: Beograd, Srbija, 12.04.2013 . – Digitalni svet se kreće neverovatno brzo. GS1 organizacija vodi u globalnom naporu da se obezbedi da svi ...

GS1 Srbija - Poslovno udruženje - bar kodovi: GS1 proslavlja 40 godina Globalnog poslovnog jezik...

GS1 Srbija - Poslovno udruženje - bar kodovi: GS1 proslavlja 40 godina Globalnog poslovnog jezik...: BRISEL, Belgija, 3. april 2013 – GS1, neutralna, neprofitna organizacija koja olakšava saradnju između trgovinskih partnera pomoću...

GS1 proslavlja 40 godina Globalnog poslovnog jezika

BRISEL, Belgija, 3. april 2013 – GS1, neutralna, neprofitna organizacija koja olakšava saradnju između trgovinskih partnera pomoću globalnih standarda, u preko 150 zemalja u svetu, slavi 40 godina rada. 

3. aprila 1973.godine, vodeći trgovinski lanci u Americi, odabrali su standard za identifikaciju proizvoda, danas poznat kao GS1 Bar kod. Ova odluka je posledično stvorila globalni poslovni jezik koji, do danas, omogućava preglednost u čitavom lancu snabdevanja u više različitih sektora. 

Samo godinu dana kasnije (26. Juna 1974., u 8:01h), prvi GS1 bar kod je skeniran po prvi put u u gradiću Troj, u državi Ohajo (SAD). Kako smo mogli da zamislimo da će, 40 godina kasnije, preko 5.000.000.000 proizvoda biti skenirano svakoga dana, širom sveta? Identifikacija proizvoda predstavlja mnogo više od pukog obeležavanja i skeniranja robe: ona omogućava uspostavljanje globalnog tržišta. 

"GS1 je odigrala glavnu ulogu u oblikovanju slike globalnog tržišta tokom poslednjih 40 godina, zato što su lideri ove organizacije, poput vizionara, videli ogroman potencijal saradnje u oblasti standarda, a koji je, za sve učesnike u lancu snabdevanja omogućio upravo - bar kod.” Izjavio je g.Migel Lopera, predsednik i direktor GS1. 

Tokom poslednje četiri decenije, GS1 rešenja za identifikaciju postala su osnov poslovnih procesa za blizu 2 miliona korisnika. Ovi procesi ne samo da omogućavaju GS1 korisnicima da govore istim jezikom, i to između kompanija razdvojenih geografskim i kulturnim granicama, već takođe omogućavaju liderima u privredi da iskoriste moć informacija i za poboljšanje kvaliteta života ljudi. 

Kao sveprisutni element moderne civilizacije, bar kod donosi korist potrošačima, tako što olakšava kontrolne procese redukovanjem grešaka pri unosu podataka i čekanja na mestima naplate. On takođe donosi korist i vlasnicima kompanija, jer povećava prodaju - omogućavanjem bolje usluge i unapređenjem praćenja stanja zaliha u skladištima i prodajnim objektima. 

U Francuskoj, na primer, studija pod imenom “17 milijardi razloga da se kaže – hvala” (autori Vineet Garg, Charles Johnes & Christopher Sheedy), utvrdila je da upotreba bar kodova dovodi do godišnje uštede od 6,59% troškova u maloprodaji. Postoje i druge zanimljive, malo poznate činjenice o bar kodovima. Primera radi: 

• GS1 bar kod na maloprodajnim trgovinskim jedinicama ne sadrži cenu proizvoda, već samo identifikuje artikal. 
• Bar kodovi na logističkim etiketama mogu da pružaju podatke, kao što su: zemlja porekla, broj LOT-a (partije), serijski broj, rok trajanja… 
• Statistički posmatrano, studije pokazuju da prosečan operater pri kucanju napravi jednu grešku na svakih 300 znakova. Nasuprot tome, mogućnost da se pogrešno očita bar kod simbol je manja od jedne u milion! 
• Laserski skeneri i tzv.Imidžeri (2D skeneri) kojima se očitavaju bar kodovi, rade brzinom od 40 do čak 200 skenova u sekundi. 

Od sledljivosti, preko bolje popunjenosti polica u skladištu ili maloprodajnom objektu, do bržeg i efikasnijeg uvoza i izvoza, GS1 je kroz globalni sistem standarda. omogućio hiper-efikasnost u lancu snabdevanja. 

GS1 Bar kod je prvi od revolucionarnih skokova koje je GS1 organizacija napravila, a koji se sada globalno koriste. Među značajnijim rešenjima koje je GS1 organizacija razvila spadaju: 

• GS1 DataBar, “smanjena”, sledeća generacija GS1 Bar koda. Manji je od originalnog bar koda, ali može da sadrži više informacija. GS1 DataBar može biti postavljen na pojedinačnim artiklima malih dimenzija, kao na primer, na komadima voća. Prema GS1 istraživanju, prosečni maloprodajni lanac od 100 objekata, upotrebom GS1 DataBar-a generiše operativnu godišnju uštedu više od 2.320.000$ u maloprodaji i proizvodnji, i oko 2.330.000$ u prometu mesa. 
• Elektronski kod proizvoda (EPC-The Electronic Product Code) koristi tagove sa radio-frekventnom identifikacijom (RFID tagovi), omogućavajući preglednost i efikasnost kroz lanac snabdevanja i viši kvalitet tokova informacija između kompanija i njihovih glavnih trgovinskih partnera. Ovo pomaže kompanijama širom sveta u upravljanju pošiljkama, pri popisu osnovnih sredstava, u redukovanju falsifikata i medicinskih grešaka, u prevenciji krađe, u stvaranju efikasnijih i naprednijih poslovnih procesa u velikom broju različitih sektora. 
• GS1 eCom standardi pružaju jasna uputstva za kreiranje elektronskih verzija svih vrsta poslovnih dokumenata, tako da poslovni partneri mogu lako i nesmetano da elektronski razmenjuju informacije, bez obzira na jezik kojim zaposleni govore, odnosno, koji njihov interni hardverski/softverski sistem koristi. Elektronski standard omogućava kompanijama prelazak sa manuelnih procesa i korišćenja papirnih dokumenata, što je za rezultat imalo uštedu od 12 do 18$ po transakciji, i 5% manje “out-of-stock” situacija (nedostatka robe na lageru). 
• GS1 GDSN (Global Data Synchronisation Network - Globalna mreža za sinhronizaciju podataka), obezbeđuje moćno okruženje za sigurnu i kontinuiranu sinhronizaciju tačnih matičnih podataka o artiklima i kompanijama. To omogućava da kompanije u medjusobnom poslovanju i komunikaciji uvek raspolažu tačnim informacijama. 

GS1 omogućava uspostavljanje sistema sledljivosti, kojim se štiti kvalitet i bezbednost proizvoda i ispunjavaju zahtevi regulative. 

GS1 standardi sledljivosti pomažu da se obezbedi sigurnost hrane, omogućavanjem praćenja hrane i prehrambenih sastojaka na globalnom nivou, bez obzira na to koliko je kompanija i njihovih dobavljača uključeno u lanac snabdevanja ili preko koliko granica proizvod putuje od proizvođača, do krajnjeg potrošača. Zajedno sa GS1 standardom za povlačenje proizvoda (GS1 Product Recall standard), omogućavaju efikasniji i pravovremeni proces obaveštavanja potrošača i povlačenja proizvoda sa tržišta.. 

GS1 takođe ima vodeću ulogu u sektorima koji se intenzivno razvijaju, kao što je zdravstvo. Okuplja bolnice, farmaceutske kompanije, prozvođače medicinske opreme, distributere i druge učesnike, od kojih su mnogi jedni drugima konkurencija, a koji rade zajedno pod vođstvom GS1 organizacije na razvoju standarda, a u cilju povećanja bezbednosti pacijenata, smanjenjem medicinskih grešaka i unapređenjem sledljivosti medicinskih proizvoda. Kompanije u sektoru transporta i logistike, stiču konkurentsku prednost primenom GS1 standarda u poslovnim procesima u lancu snabdevanja. Koristi se ogledaju u unapređenju efikasnosti, u povećanju preglednosti prometa pošiljki, u efikasnijem rukovanju i upravljanju zalihama, u povećanju sigurnosti u distribuciji i povećanju brzine poslovnih operacija. 

GS1 je već sada fokusiran na svojih narednih 40 godina inovativnog liderstva Globalnog poslovnog jezika: kako korisnici postaju sve zahtevniji pod uticajem digitalnih trendova i mobilnih tehnologija na društvo, oni sve više očekuju promptno ažuriranje podataka o proizvodima (reagovanje u realnom vremenu), kao i mogućnost da brzim skeniranjem bar koda (npr. mobilnim telefonom) dođu do što detaljnijih podataka o proizvodu, kao što su: poreklo proizvoda, njegov sastav, sadržaj alergena, vrste pakovanja uslovi u kojima je prozvod pakovan, i sl 

Na ovu 40-godišnjicu, GS1 organizacija ostaje posvećena građenju sveta u kome će se poslovni procesi i informacije vezane za njih kretati u pravcu povećanja efikasnosti i sigurnosti i u narednih 40 godina, a sve to za dobrobit poslovanja i kvaliteta života ljudi, svakoga dana, bilo gde u svetu. 

Pročitajte više o 40.godišnjici na sledećoj web stranici:

www.gs1.org/40thanniversary

GS1 čini dostupnim tačne, digitalne, B2C informacije o proizvodu

Beograd, Srbija, 12.04.2013. – Digitalni svet se kreće neverovatno brzo. GS1 organizacija vodi u globalnom naporu da se obezbedi da svi akteri duž lanca snabdevanja, održe korak sa aktuelnim promenama. 

U centru ovih napora je GS1 Source, na standardima zasnovan, skalabilan i interoperabilan okvir za razmenu informacija o proizvodu koje su potrebne potrošačima u digitalnim kanalima prodaje. Kompanije mogu da koriste GS1 Source za razmenu informacija o svojim proizvodima u „oblaku“ – Internet okruženju. Aplikativni programeri mogu da integrišu podatake o ovim proizvodima u svoje veb i mobilne aplikacije.

GS1 Source je, u stvari, mreža agregatora podataka. Agregator podataka jednostavno obezbeđuje uslugu čuvanja podataka o proizvodu u adekvatnom formatu i čini ih dostupnim kompanijama koje žele da ih koriste. Svaki agregator podataka čuva informacije o izvesnom broju proizvoda. On može da pristupi i informacijama o proizvodima koje se nalaze u drugim agregatorima podataka preko globalnog indeksa koji beleži informacije o tome koji agregator skladišti informacije o kom proizvodu.

GS1 Source uključuje sve interesne grupe, od kompanija koje prave prozvode, onih koje razvijaju mobilne aplikacija, do potrošača koji su krajnji korisnici i koji se sve više okreću digitalnim kanalima putem kojih kupuju i pretražuju proizvode.

GS1 organizacija je započela implementaciju GS1 Source u januaru ove godine, nakon što je uspešno okončan pilot projekat, lansiran 2011. godine. Koristi koje vlasnici brendova imaju od GS1 Source-a su:

• Povećanje prodaje, jer bolja informisanost vodi ka boljoj prodaji. 

• Zaštita brenda, jer se iskustva prepoznavanja brenda i trenutak odluke potrošača o kupovini sve više dešavaju „online“ - na Internetu. 

• Sticanjem pozitivnih iskustava kupci donose odluke na osnovu više pravih informacija. 

• Mogućnost povezivanja na digitalni, više kanalni svet na jednostavan, efikasan i prilagodljiv način. 
• Pružanje potrošačima optimalnog iskustva u korišćenju aplikacija koje obezbeđuju tačne i potpune podatke o proizvodima. 
• Povećanje efikasnosti svoje operative na osnovu dobrog kvaliteta podataka koje integrišu u svoje mobilne aplikacije. 

Usaglašenost sa nacionalnom regulativom, posebno kod kompanija koje se bave e-trgovinom. Na primer, Uredba Evropske unije o hrani (European Union Food Information Regulation) koja će stupiti na snagu 2014., zahteva da znatan broj informacija o hrani bude dostupan potrošaču pre „online“ kupovine.

GS1 organizacija obezbeđuje GS1 Source u vremenu kada navike digitalne kupovine zamenjuju štampana i TV oglašavanja i rafove u radnjama kao način komunikacije sa potrošačima. Kompanije danas mogu da biraju u ogromnom spektru digitalnih kanala kako da dopru do potrošača. Potrošači, sa druge strane, vole da istražuju i kupuju proizvode – posebno preko smart telefona (mobilnih telefona priključenih na Internet). Sledeća četiri navoda pokazuju zašto smart telefoni postaju standard pri kupovini:

Prema comScore, u većini razvijenih tržišta, preko 50% potrošača poseduje smart telefon. Ostala tržišta ih slede sa impresivnim porastom.

Studija koju je sproveo Google i Ipsos, pokazuje da 69% korisnika smart telefona, svoje uređaje koriste da dobiju više informacija o proizvodu, dok 70% njih koriste svoj telefona dok kupuju u radnji.

Istraživanje koje je sproveo Forrester pokazuje da će preko 50% maloprodaje biti pod uticajem veb-a. To znači da većina potrošača voli da dobije informaciju o proizvodima „online“ pre nego što obavi kupovinu.

Na kraju, prema IBM-u, 80% potrošača koristi socijalne mreže za dobijanje informacija o novim proizvodima.

U višekanalnom svetu maloprodaje u kome potrošači sve više istražuju i kupuju proizvode „online“, ključna je digitalna dostupnost tačnih informacija o proizvodu. Jedan od načina, da potrošači dođu do tih informacije je, da svojim mobilnim telefonom skeniraju bar kodove proizvoda. U 2011. samo jedan porvajder aplikacija, Scanbuy, zabležio je preko 20 miliona skenova, a to je 440% vise u odnosu na 2010.

Međutim, prema studijama GS1organizacije, tačne informacije o proizvodu dostupne su u samo 9% pretraga, kodi korišćenja poznatijih mobilnih aplikacija kojima potrošači sprovode svoja pretraživanja proizvoda. Još alarmantnija za maloprodaju je činjenica, da je u svom istraživanju GS1 organizacija došla do podatka, da je blizu 40% kupaca izjavilo da neće kupiti proizvod ukoliko ne veruje u tačnost informacije koju nađe u digitalnom formatu.

GS1 organizacija shvata čunjenicu da, kada potrošač u svom „online“ traganju za proizvodom, ili ne nađe proizvod, ili ne veruje informaciju koju pronađe, proizvođač postaje nevidljiv i gubi prodaju.

GS1 organizacija je uspešno sprovela globalno testiranje svog pilot GS1 Source-a u periodu između jula i decembra 2011. godine. Pilot koji je obuhvatio preko 30 proizvođača, uključujući firme kao što su Coca-Cola, Heineken, Hormel Foods i Kellogg, obezbedio je informacije o više od 900 proizvoda, kroz pet Internet provajdera, preko njihovih mobilnih aplikacija. Osam zemalja učestvovalo je ovom testu: Australija, Kanada, Kolumbija, Francuska, Nemačka, Španija, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. Forum potrošača robe široke potrošnje (TCGF- The Consumer Goods Forum) zajedno sa GS1organizacijom, proglasio je GS1 Source projekat strateškim i pozvao je kompanije članice GS1 organizacije u ovim zemljama da razmene relevantne informacije o proizvodima.

Dosadašnji rezultati jasno pokazuju da vlasnici brendova mogu da razmenjuju informacije o proizvodima koje su potrebene potrošaćima, sa mnogim provajderima internet aplikacija koristeći globalani i interoperabilani pristup. GS1 organizacija i relevantni subjekti će se sada usresrediti na primenu Globalnog B2C GS1 Source okvira razvojem globalnih standarda, smernica i opšteg operativnog modela.

Da bi ste se uključili GS1 Source okvir i saznali kako se koristi, a u cilju promocije vašeg brenda i povećanja prodaje, posetite www.gs1.org/source ili nas kontakirajte na office@gs1yu.org





Saznajte više o GS1 na:

http://www.gs1.org/services/publications/online

Izvod iz knjige Prof dr. Zorana Bogetića : STRATEGIJE EFIKASNOG ODGOVORA POTROŠAČU (ECR) I MENADŽMENT KATEGORIJE (CM)

....Globalni proizvođači su realnost. Iako su maloprodavci tradicionalno lokalno orijentisani, sve ih više posluje globalno, odnosno bar u dve države. Kao posledica ovih tendencija pojačala se potreba za podršku trgovini na evropskom, pa čak i globalnom nivou. Takva vrsta pomoći pojavila se kroz ECR evropsku inicijativu osmišljenu da, kroz saradnju vođenu potrebama potrošača, evropskoj trgovini omogući najbolju uslugu, vrednost i asortiman. Potrošač bi trebalo da može da pronađe proizvod koji želi u pravo vreme, na pravom mestu, u traženoj količini, odgovarajućeg kvaliteta i po pravoj ceni. Cilj ECR-a je da ukloni nepotrebne troškove u lancu snabdevanja usmeravanjem pažnje maloprodavaca i proizvođača na ceo lanac. Misija ECR-a je:

„Zadovoljiti potrebe potrošača bolje, brže i sa manje troška“

Jedan od načina da se misija ostvari je  deljenje odgovarajućih informacija duž celog lanca snabdevanja radi podrške unapređenju marketinških, proizvodnih i logističkih odluka. Da bi podatke mogli da koriste svi učesnici u lancu snabdevanja neophodno je da oni budu prikazani i razmenjivani na neki standardizovan način, razumljiv svuda u svetu. Takav globalni sistem standarda ECR je pronašao u GS1 standardima. Saradnja ECR i GS1 datira od samih početaka nastanka ECR-a. Projekti, tehnologije podrške kako unutar strane isporuke u lancu snabdevanja (Usaglašavanje podataka, EDI, Efikasna otprema, Efikasna zamena), tako i na strani potraživanja (Upravljanje kategorijama, Upravljanje asortimanom, Efikasno uvođenje proizvoda, Efikasna promocija, Upravljanje vrednosti za potrošača) zasnivaju se na GS1 standardima i razvijaju u saradnji sa GS1 organizacijama....

                                (Video je priložio dizajner Miloš Vukotić, Vrbas)

GS1 proslavlja 40 godina Globalnog poslovnog jezika

BRISEL, Belgija, 3. april 2013 – GS1, neutralna, neprofitna organizacija koja olakšava saradnju između trgovinskih partnera pomoću globalnih standarda, u preko 150 zemalja u svetu, slavi 40 godina rada. 

3. aprila 1973.godine, vodeći trgovinski lanci u Americi, odabrali su standard za identifikaciju proizvoda, danas poznat kao GS1 Bar kod. Ova odluka je posledično stvorila globalni poslovni jezik koji, do danas, omogućava preglednost u čitavom lancu snabdevanja u više različitih sektora. 

Samo godinu dana kasnije (26. Juna 1974., u 8:01h), prvi GS1 bar kod je skeniran po prvi put u u gradiću Troj, u državi Ohajo (SAD). Kako smo mogli da zamislimo da će, 40 godina kasnije, preko 5.000.000.000 proizvoda biti skenirano svakoga dana, širom sveta? Identifikacija proizvoda predstavlja mnogo više od pukog obeležavanja i skeniranja robe: ona omogućava uspostavljanje globalnog tržišta. 

"GS1 je odigrala glavnu ulogu u oblikovanju slike globalnog tržišta tokom poslednjih 40 godina, zato što su lideri ove organizacije, poput vizionara, videli ogroman potencijal saradnje u oblasti standarda, a koji je, za sve učesnike u lancu snabdevanja omogućio upravo - bar kod.” Izjavio je g.Migel Lopera, predsednik i direktor GS1. 

Tokom poslednje četiri decenije, GS1 rešenja za identifikaciju postala su osnov poslovnih procesa za blizu 2 miliona korisnika. Ovi procesi ne samo da omogućavaju GS1 korisnicima da govore istim jezikom, i to između kompanija razdvojenih geografskim i kulturnim granicama, već takođe omogućavaju liderima u privredi da iskoriste moć informacija i za poboljšanje kvaliteta života ljudi. 

Kao sveprisutni element moderne civilizacije, bar kod donosi korist potrošačima, tako što olakšava kontrolne procese redukovanjem grešaka pri unosu podataka i čekanja na mestima naplate. On takođe donosi korist i vlasnicima kompanija, jer povećava prodaju - omogućavanjem bolje usluge i unapređenjem praćenja stanja zaliha u skladištima i prodajnim objektima. 

U Francuskoj, na primer, studija pod imenom “17 milijardi razloga da se kaže – hvala” (autori Vineet Garg, Charles Johnes & Christopher Sheedy), utvrdila je da upotreba bar kodova dovodi do godišnje uštede od 6,59% troškova u maloprodaji. Postoje i druge zanimljive, malo poznate činjenice o bar kodovima. Primera radi: 

• GS1 bar kod na maloprodajnim trgovinskim jedinicama ne sadrži cenu proizvoda, već samo identifikuje artikal. 
• Bar kodovi na logističkim etiketama mogu da pružaju podatke, kao što su: zemlja porekla, broj LOT-a (partije), serijski broj, rok trajanja… 
• Statistički posmatrano, studije pokazuju da prosečan operater pri kucanju napravi jednu grešku na svakih 300 znakova. Nasuprot tome, mogućnost da se pogrešno očita bar kod simbol je manja od jedne u milion! 
• Laserski skeneri i tzv.Imidžeri (2D skeneri) kojima se očitavaju bar kodovi, rade brzinom od 40 do čak 200 skenova u sekundi. 

Od sledljivosti, preko bolje popunjenosti polica u skladištu ili maloprodajnom objektu, do bržeg i efikasnijeg uvoza i izvoza, GS1 je kroz globalni sistem standarda. omogućio hiper-efikasnost u lancu snabdevanja. 

GS1 Bar kod je prvi od revolucionarnih skokova koje je GS1 organizacija napravila, a koji se sada globalno koriste. Među značajnijim rešenjima koje je GS1 organizacija razvila spadaju: 

• GS1 DataBar, “smanjena”, sledeća generacija GS1 Bar koda. Manji je od originalnog bar koda, ali može da sadrži više informacija. GS1 DataBar može biti postavljen na pojedinačnim artiklima malih dimenzija, kao na primer, na komadima voća. Prema GS1 istraživanju, prosečni maloprodajni lanac od 100 objekata, upotrebom GS1 DataBar-a generiše operativnu godišnju uštedu više od 2.320.000$ u maloprodaji i proizvodnji, i oko 2.330.000$ u prometu mesa.
• Elektronski kod proizvoda (EPC-The Electronic Product Code) koristi tagove sa radio-frekventnom identifikacijom (RFID tagovi), omogućavajući preglednost i efikasnost kroz lanac snabdevanja i viši kvalitet tokova informacija između kompanija i njihovih glavnih trgovinskih partnera. Ovo pomaže kompanijama širom sveta u upravljanju pošiljkama, pri popisu osnovnih sredstava, u redukovanju falsifikata i medicinskih grešaka, u prevenciji krađe, u stvaranju efikasnijih i naprednijih poslovnih procesa u velikom broju različitih sektora. 
• GS1 eCom standardi pružaju jasna uputstva za kreiranje elektronskih verzija svih vrsta poslovnih dokumenata, tako da poslovni partneri mogu lako i nesmetano da elektronski razmenjuju informacije, bez obzira na jezik kojim zaposleni govore, odnosno, koji njihov interni hardverski/softverski sistem koristi. Elektronski standard omogućava kompanijama prelazak sa manuelnih procesa i korišćenja papirnih dokumenata, što je za rezultat imalo uštedu od 12 do 18$ po transakciji, i 5% manje “out-of-stock” situacija (nedostatka robe na lageru). 
• GS1 GDSN (Global Data Synchronisation Network - Globalna mreža za sinhronizaciju podataka), obezbeđuje moćno okruženje za sigurnu i kontinuiranu sinhronizaciju tačnih matičnih podataka o artiklima i kompanijama. To omogućava da kompanije u medjusobnom poslovanju i komunikaciji uvek raspolažu tačnim informacijama. 

GS1 omogućava uspostavljanje sistema sledljivosti, kojim se štiti kvalitet i bezbednost proizvoda i ispunjavaju zahtevi regulative. 

GS1 standardi sledljivosti pomažu da se obezbedi sigurnost hrane, omogućavanjem praćenja hrane i prehrambenih sastojaka na globalnom nivou, bez obzira na to koliko je kompanija i njihovih dobavljača uključeno u lanac snabdevanja ili preko koliko granica proizvod putuje od proizvođača, do krajnjeg potrošača. Zajedno sa GS1 standardom za povlačenje proizvoda (GS1 Product Recall standard), omogućavaju efikasniji i pravovremeni proces obaveštavanja potrošača i povlačenja proizvoda sa tržišta.. 

GS1 takođe ima vodeću ulogu u sektorima koji se intenzivno razvijaju, kao što je zdravstvo. Okuplja bolnice, farmaceutske kompanije, prozvođače medicinske opreme, distributere i druge učesnike, od kojih su mnogi jedni drugima konkurencija, a koji rade zajedno pod vođstvom GS1 organizacije na razvoju standarda, a u cilju povećanja bezbednosti pacijenata, smanjenjem medicinskih grešaka i unapređenjem sledljivosti medicinskih proizvoda. Kompanije u sektoru transporta i logistike, stiču konkurentsku prednost primenom GS1 standarda u poslovnim procesima u lancu snabdevanja. Koristi se ogledaju u unapređenju efikasnosti, u povećanju preglednosti prometa pošiljki, u efikasnijem rukovanju i upravljanju zalihama, u povećanju sigurnosti u distribuciji i povećanju brzine poslovnih operacija. 

GS1 je već sada fokusiran na svojih narednih 40 godina inovativnog liderstva Globalnog poslovnog jezika: kako korisnici postaju sve zahtevniji pod uticajem digitalnih trendova i mobilnih tehnologija na društvo, oni sve više očekuju promptno ažuriranje podataka o proizvodima (reagovanje u realnom vremenu), kao i mogućnost da brzim skeniranjem bar koda (npr. mobilnim telefonom) dođu do što detaljnijih podataka o proizvodu, kao što su: poreklo proizvoda, njegov sastav, sadržaj alergena, vrste pakovanja uslovi u kojima je prozvod pakovan, i sl 

Na ovu 40-godišnjicu, GS1 organizacija ostaje posvećena građenju sveta u kome će se poslovni procesi i informacije vezane za njih kretati u pravcu povećanja efikasnosti i sigurnosti i u narednih 40 godina, a sve to za dobrobit poslovanja i kvaliteta života ljudi, svakoga dana, bilo gde u svetu.

GS1 čini dostupnim tačne, digitalne, B2C informacije o proizvodu

Beograd, Srbija, 12.04.2013. – Digitalni svet se kreće neverovatno brzo. GS1 organizacija vodi u globalnom naporu da se obezbedi da svi akteri duž lanca snabdevanja, održe korak sa aktuelnim promenama.

U centru ovih napora je GS1 Source, na standardima zasnovan, skalabilan i interoperabilan okvir za razmenu informacija o proizvodu koje su potrebne potrošačima u digitalnim kanalima prodaje. Kompanije mogu da koriste GS1 Source za razmenu informacija o svojim proizvodima u „oblaku“ – Internet okruženju. Aplikativni programeri mogu da integrišu podatake o ovim proizvodima u svoje veb i mobilne aplikacije.

GS1 Source je, u stvari, mreža agregatora podataka. Agregator podataka jednostavno obezbeđuje uslugu čuvanja podataka o proizvodu u adekvatnom formatu i čini ih dostupnim kompanijama koje žele da ih koriste. Svaki agregator podataka čuva informacije o izvesnom broju proizvoda. On može da pristupi i informacijama o proizvodima koje se nalaze u drugim agregatorima podataka preko globalnog indeksa koji beleži informacije o tome koji agregator skladišti informacije o kom proizvodu.

GS1 Source uključuje sve interesne grupe, od kompanija koje prave prozvode, onih koje razvijaju mobilne aplikacija, do potrošača koji su krajnji korisnici i koji se sve više okreću digitalnim kanalima putem kojih kupuju i pretražuju proizvode.

GS1 organizacija je započela implementaciju GS1 Source u januaru ove godine, nakon što je uspešno okončan pilot projekat, lansiran 2011. godine. Koristi koje vlasnici brendova imaju od GS1 Source-a su:

• Povećanje prodaje, jer bolja informisanost vodi ka boljoj prodaji. 

• Zaštita brenda, jer se iskustva prepoznavanja brenda i trenutak odluke potrošača o kupovini sve više dešavaju „online“ - na Internetu. 

• Sticanjem pozitivnih iskustava kupci donose odluke na osnovu više pravih informacija. 

• Mogućnost povezivanja na digitalni, više kanalni svet na jednostavan, efikasan i prilagodljiv način. 

• Pružanje potrošačima optimalnog iskustva u korišćenju aplikacija koje obezbeđuju tačne i potpune podatke o proizvodima. 

• Povećanje efikasnosti svoje operative na osnovu dobrog kvaliteta podataka koje integrišu u svoje mobilne aplikacije. 

• Usaglašenost sa nacionalnom regulativom, posebno kod kompanija koje se bave e-trgovinom. Na primer, Uredba Evropske unije o hrani (European Union Food Information Regulation) koja će stupiti na snagu 2014., zahteva da znatan broj informacija o hrani bude dostupan potrošaču pre „online“ kupovine. 

GS1 organizacija obezbeđuje GS1 Source u vremenu kada navike digitalne kupovine zamenjuju štampana i TV oglašavanja i rafove u radnjama kao način komunikacije sa potrošačima. Kompanije danas mogu da biraju u ogromnom spektru digitalnih kanala kako da dopru do potrošača. Potrošači, sa druge strane, vole da istražuju i kupuju proizvode – posebno preko smart telefona (mobilnih telefona priključenih na Internet). Sledeća četiri navoda pokazuju zašto smart telefoni postaju standard pri kupovini:

• Prema comScore, u većini razvijenih tržišta, preko 50% potrošača poseduje smart telefon. Ostala tržišta ih slede sa impresivnim porastom. 

• Studija koju je sproveo Google i Ipsos, pokazuje da 69% korisnika smart telefona, svoje uređaje koriste da dobiju više informacija o proizvodu, dok 70% njih koriste svoj telefona dok kupuju u radnji. 

• Istraživanje koje je sproveo Forrester pokazuje da će preko 50% maloprodaje biti pod uticajem veb-a. To znači da većina potrošača voli da dobije informaciju o proizvodima „online“ pre nego što obavi kupovinu. 

• Na kraju, prema IBM-u, 80% potrošača koristi socijalne mreže za dobijanje informacija o novim proizvodima. 

U višekanalnom svetu maloprodaje u kome potrošači sve više istražuju i kupuju proizvode „online“, ključna je digitalna dostupnost tačnih informacija o proizvodu. Jedan od načina, da potrošači dođu do tih informacije je, da svojim mobilnim telefonom skeniraju bar kodove proizvoda. U 2011. samo jedan porvajder aplikacija, Scanbuy, zabležio je preko 20 miliona skenova, a to je 440% vise u odnosu na 2010.

Međutim, prema studijama GS1organizacije, tačne informacije o proizvodu dostupne su u samo 9% pretraga, kodi korišćenja poznatijih mobilnih aplikacija kojima potrošači sprovode svoja pretraživanja proizvoda. Još alarmantnija za maloprodaju je činjenica, da je u svom istraživanju GS1 organizacija došla do podatka, da je blizu 40% kupaca izjavilo da neće kupiti proizvod ukoliko ne veruje u tačnost informacije koju nađe u digitalnom formatu.

GS1 organizacija shvata čunjenicu da, kada potrošač u svom „online“ traganju za proizvodom, ili ne nađe proizvod, ili ne veruje informaciju koju pronađe, proizvođač postaje nevidljiv i gubi prodaju.

GS1 organizacija je uspešno sprovela globalno testiranje svog pilot GS1 Source-a u periodu između jula i decembra 2011. godine. Pilot koji je obuhvatio preko 30 proizvođača, uključujući firme kao što su Coca-Cola, Heineken, Hormel Foods i Kellogg, obezbedio je informacije o više od 900 proizvoda, kroz pet Internet provajdera, preko njihovih mobilnih aplikacija. Osam zemalja učestvovalo je ovom testu: Australija, Kanada, Kolumbija, Francuska, Nemačka, Španija, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. Forum potrošača robe široke potrošnje (TCGF- The Consumer Goods Forum) zajedno sa GS1organizacijom, proglasio je GS1 Source projekat strateškim i pozvao je kompanije članice GS1 organizacije u ovim zemljama da razmene relevantne informacije o proizvodima.

Dosadašnji rezultati jasno pokazuju da vlasnici brendova mogu da razmenjuju informacije o proizvodima koje su potrebene potrošaćima, sa mnogim provajderima internet aplikacija koristeći globalani i interoperabilani pristup. GS1 organizacija i relevantni subjekti će se sada usresrediti na primenu Globalnog B2C GS1 Source okvira razvojem globalnih standarda, smernica i opšteg operativnog modela.

Da bi ste se uključili GS1 Source okvir i saznali kako se koristi, a u cilju promocije vašeg brenda i povećanja prodaje, posetite www.gs1.org/source ili nas kontakirajte na office@gs1yu.org

NAŠIH 40 GODINA

                                                         

Ove godine GS1 organizacija obeležava 40 godina postojanja. Sve je počelo 3. aprila 1973. godine kada su predstavnici prehrambene industrije Sjedinjenih Američkih Država postigli sporazum po kome je linearni bar kod, danas poznat kao GS1 bar kod, izabran kao standard za mašinsku identifikaciju proizvoda. 

To je dovelo do osnivanja organizacije UCC (Uniform Code Council) 1974. godine koja je bila nadležna za razvoj i upravljanje sistema UPC (Universal Product Code) u SAD. Tri godine kasnije, 12 evropskih zemalja osnovalo je asocijaciju EAN (European Article Numbering) sa sedištem u Briselu koja je bila nadležna za jedinstven sistem identifikacije atrikala u Evropi. EAN postaje poznat po razvoju bar koda koji je potpuno kompatibilan sa UPC-om. Ove dve organizacije su danas udružene na jedinstvenom globalnom nivou pod nazivom GS1. 

Identifikacija proizvoda predstavlja mnogo više od obeležavanja i skeniranja robe-učinila je globalno tržište mogućim. Prvi GS1 bar-kod je skeniran 26. juna 1974. godine, u 8:01 časova ujutru, u gradiću Troj, država Ohajo. Šeron Bjukenen, gospođa koja je tog dana rukovala skenerom, mogla je reći nešto poput: „Ovo je jedno malo skeniranje za čoveka koje predstavlja ogroman korak za čovečanstvo“ . Ona, naravno, nije izgovorila tu rečenicu, ali ne treba je kriviti zbog toga – lakše je bilo Nilu Armstrongu da shvati kako je šetnja po Mesecu nešto izvanredno nego da Šeron Bjukenon oceni značaj ovog prvog skeniranja. Kako je mogla i da pretpostavi da će 40 godina kasnije svaki dan širom sveta biti skenirano više od 5 milijardi bar kodova? 

Samim tim, uspostavljanje GS1 sistema je još značajnije: trebalo je ubediti milione potencijalnih korisnika u prednosti korišćenja globalne identifikacije artikala i sistema za razmenu informacija. Ta avantura i dalje traje… 

Globalni poslovni jezik danas ne koristi samo kompanijama, već i svakom potrošaču širom sveta. Od sledljivosti preko automatske popune polica u prodavnicama do bržeg i efikasnijeg uvoza i izvoza – GS1 standardi su omogućili stvaranje veoma efikasnog lanca snabdevanja. Obzirom na svakodnevno rastuću globalizaciju trgovine potrebna je sve šira upotreba GS1 standarda. Zbog toga GS1 organizacija stalno donosi nove standarde i rešenja za sve veći broj sektora. GS1 zajednicu ne napušta pionirski duh. Dugo putovanje je pred nama, možda ne na Mesec, ali ko zna koliko daleko možemo da idemo? 

40 godina postojanja GS1 organizacije dokazuje našu posvećenost krajnjem cilju: razvoj i širenje primene GS1 standarda širom planete kao globalnog jezika poslovanja.