Upotreba GS1 standarda u bankarskom sektoru: CashEDI

Marijana Horvatić,
Stručni saradnik u GS1 Srbija


Oblasti poslovanja u kojima se koriste GS1 standardi se stalno proširuju. Od početnog korišćenja u prometu robe široke potrošnje, GS1 standardi su svoju primenu proširili, između ostalog, i na oblast transporta, logistike, zdravstva, upravljanja otpadnim materijalom, a od skoro i na bankarski sektor odnosno oblast upravljanja novčanim tokovima (tzv. cash handling).

Inicijativa za primenu GS1 standarda u bankarskom sektoru je došla iz Nemačke čiji je bankarski sektor tokom prethodne decenije pogodilo nekoliko finansijskih skandala i bankrotstava što je nametnulo potrebu da se pronađe rešenje koje će omogućiti sigurne i efikasne transakcije novčanih sredstava za sve učesnike uključene u taj proces.

Bundesbanka (Deutsche Bundesbank),  koja u Nemačkoj obavlja ulogu centralne banke, uvela je rešenje pomoću koga se može izvršiti optimizacija i modernizacija samog procesa upravljanja novčanim tokovima.  Ovo, veoma bezbedno rešenje, pod nazivom „CashEDI“ (Cash Electronic Data Interchange), Bundesbanka je razvila u saradnji sa GS1 nacionalnom organizacijom Nemačke uz korišćenje GS1 eCom standarda (EANCOM® i GS1 XML) i punu primenu GS1 Identifikacionih ključeva (GTIN, GLN…).

Suština „CashEDI“  rešenja je u uvođenju elektronske podrške za procese naručivanja, prijema i isporuke novčanih sredstava odnosno u upotrebi i razmeni elektronskih dokumenata koji su zasnovani na GS1 standardima čime se transakcije novčanih sredstava znatno olakšavaju.

 Trenutne usluge koje nudi „CashEDI“  rešenje obuhvataju:

1. Elektronski nalog za isplatu - Korisnik ove usluge elektronskim putem šalje nacionalnoj banci nalog da mu se isplati gotovina.  Nakon toga,  nacionalna banka šalje korisniku elektronsko obaveštenje koje sadrži  informacije vezane za novac koji je pripremljen na osnovu naloga za isplatu kao i informacije koje se tiču same isporuke traženog novca.
2. Elektronsko obaveštavanje o uplatama – Korisnik ove usluge može elektronskim putem da najavi nacionalnoj banci uplatu novca pre nego što se ona fizički izvrši. Nakon primanja uplate, nacionalna banka elektronski šalje obaveštenje o prijemu novca, a nakon završene obrade primljenog novca banka šalje elektronsku potvrdu o obavljenoj transakciji kao i podatke o novom stanju na računu korisnika.

Razmena elektronskih dokumenata o transakcijama novčanih sredstava je olakšana upotrebom GS1  identifikacionih ključeva i bar kodova:

• GTIN za identifikaciju novčanica i kovanog novca
• GLN za identifikaciju poslovnih partnera
• SSCC za identifikaciju transportnih jedinica
• GS1-128 bar kod simbol za prikazivanje SSCC-a

GS1 standardi su pronašli svoju punu primenu u „CashEDI“  rešenju jer obezbeđuju veću efikasnost, bezbednost i transparentnost kako za sve procese u transakcijama novčanih sredstava tako i za sve učesnike tih transakcija. U tom kontekstu, pomoću GS1 standarda postiže se:

•  povećanje pouzdanosti fizičkog praćenja novčanih jedinica
• optimizacija i standardizacija razmene poruka između učesnika u transakcijama novčanih sredstava
• eliminisanje duplih unosa podataka
• ušteda vremena u pripremi, isporuci i prijemu novčanih sredstava
• poboljšanje sledljivosti
• optimizacija zaliha novčanih sredstava
• unapređenje kvaliteta usluge koja se pruža učesnicima transakcija 
• omogućava automatsko čuvanje podataka čime se postiže visok kvalitet pruženih informacija o obavljenim transakcijama novčanih sredstava

Namera je da „CashEDI“  rešenje postane centralna platforma preko koje će Bundesbanka upravljati transakcijama novčanih sredstava. Do 2013.godine ovaj sistem će biti jedini kanal komunikacije između Bundesbanke i pravnih lica. Ovaj zajednički projekat nemačke centralne banke i GS1 Nemačke je poslužio kao referenca centralnim bankama drugih evropskih zemalja da u saradnji sa svojim GS1 nacionalnim organizacijama započnu primenu GS1 eCom standarda u svojim bankarskim sektorima. Takođe, Evropska centralna banka (the European Central Bank) je zvanično prihvatila GS1 XML kao standard za elektronsku razmenu dokumenata između nacionalnih centralnih banaka.

Više informacija o eCom standardima možete pročitati na: http://www.gs1rs.org/ecom/temp_index.htm

GS1

GS1 je neutralna, neprofitna organizacija koja se bavi projektovanjem i uvođenjem globalnih standarda, tehnologija i rešenja za poboljšanje efikasnosti lanca isporuke i tražnje pružajući korisne informacije za razmenu robe i usluga.

GS1 su zajednički osnovali EAN International i UCC (Savet za uniformno kodiranje) i danas je najšire korišćen sistem standarda za lanac isporuke, širom sveta.

GS1 ima preko 35 godina iskustva i prisutan je u 145 zemalja. Više od milion kompanija, koje reprezentuju sve tačke u lancu isporuke i tražnje i koje obave preko pet milijardi transakcija svakog dana, pokreću aktivnosti u organizacijama.

GS1 deluje u više od 20 oblasti, uključujući oblast robe široke potrošnje, zdravstvo, prevoz i logistiku, kao i odbranu. GS1 radi sa malim i srednjim firmama isto kao i sa najvećim korporacijama u svetu.

Sistem standarda koje integriše GS1 je osnov za tačnu identifikaciju i razmenu informacija o proizvodima,imovini, uslugama i lokacijama.


Proizvodi GS1 su:

• GS1 bar kodovi: globalni standardi za brzu i automatsku identifikaciju jedinica i imovine ili njihovih lokacija
• GS1 eCom: globalni standardi za elektronsku razmenu poslovnih poruka i brzu i tačnu razmenu podataka između poslovnih partnera
• GS1 GDSN: standardizovano globalno okruženje za sinhronizaciju podataka između poslovnih partnera
• GS1 EPCglobal: globalni standardi za identifikaciju jedinica i imovine, zasnovani na RFID.

GS1 takođe pruža rešenja koja su kombinacija više GS1 proizvoda, kao što su:

• GS1 sledljivost, za praćenje i ulaženje u trag jedinicama, kao što su hrana ili lekovi, kroz lanac isporuke.
• GS1 bezbednost pacijenta, radi prevencije od grešaka zdravstvenih radnika i falsifikovanja u lancu isporuke (iz oblasti zdravstva).

Dalje, GS1 nudi širok opseg usluga kojima pomaže uvođenje i upotrebu njegovih standarda, kao što su obuka, sertifikacija, tehnička pomoć i konsultacije prilikom uvođenja.

110 organizacije - članice GS1 su nacionalne asocijacije koje pružaju alate i pomoć kompanijama u tim zemljama. Organizacije - članice GS1, na primer, dodeljuju jedinstvene brojeve koji su osnova standarda GS1 sistema.

Globalni lokacijski brojevi (GLN)

Svetislav Jovanović,
Vođa tima u GS1 Srbija




Globalni lokacijski broj (GLN - Global Location Number) se koristi da identifikuje bilo koju lokaciju (fizičku ili pravnu) radi jedinstvene identifikacije za potrebe lanca snabdevanja. 

GLN omogućuje jedinstvenu i nedvosmislenu identifikaciju fizičkih lokacija i pravnih entiteta. Ovakva identifikacija je preduslov za efikasnu elektronsku trgovinu između trgovinskih partnera (npr. za elektronsku razmenu podataka (EDI), elektronske kataloge). Za GLN se koristi GTIN-13 struktura podataka.

U okviru GS1 sistema, GLN i globalni broj trgovinske jedinice (GTIN) su dva posebna identifikatora podataka. Neće biti dilema kada GTIN i GLN imaju iste cifre, jer će razliku između dva identifikatora napraviti nosilac podataka (EDI, mašinski čitljiv simbol ili radio frekvencija). Na primer, kada se isti GLN-ovi koriste u automatskoj identifikaciji i obuhvatanju podataka (AIDC) i EDI, aplikacioni identifikatori i tzv. „kvalifikatori“ će sprečiti bilo kakvo pogrešno tumačenje.

U Srbiji nacionalna GS1 organizacija GS1 Srbija vodi nacionalnu GLN bazu podataka i dodeljuje GLN-ove svojim članicama. 

Svaka članica bez obzira da li poseduje GTIN broj mora uputiti zahtev GS1 Srbija radi dodele GLN brojeva i podneti tačne lokacije i njihove opise za svaki GLN (poslovnim operacijama, lokacijski brojevi su bez značenja ukoliko se ne vezuju za određene poslovne atribute).

Kompanije, članica GS1 organizacije, dodeljene GLN-ove može da koristi pod uslovima određenim u okviru tog članstva. Takođe, ona mora da obaveštava svoje poslovne partnere o svim GLN-ovima relevantnim za trgovinu.

GLN je projektovan da poboljša efikasnost komunikacije između trgovinskih partnera od čega će benefite imati i oni kao i potrošači. 

GLN-ovima mogu da se identifikuju:

• Fizičke lokacije – pojedinačne tačke pristupa sa fizičkom adresom, kao što su posebna prostorija u zgradi, skladište, ulaz u skladište, mesto utovara, mesto isporuke, kabinet, polica ili soba u zgradi, kao i operativne lokacije kao što su EDI poštanski sandučići

• Pravni entiteti – pravne organizacije, kao što su cele kompanije ili filijale, uključujući dobavljače, kupce, kompanije iz oblasti finansijskih usluga i špeditere.

Svaki GLN prati jedinstven zapis o predmetnoj lokaciji koji daje odgovor na tri pitanja: ko, šta i gde. “Ko” je organizacija koja kontroliše ili je „vlasnik“ GLN-a. “Šta” daje podatke koji bliže određuju datu lokaciju. “Gde” je fizička adresa lokacije.

ECR Inicijativa

Miodrag Vukotić

Koordinator u ECR Srbija

ECR (efficient consumer response - efikasan odgovor na zahteve potrošača) je koncept uspostavljanja efikasnog lanca snabdevanja za potrebe krajnjeg korisnika. Primenom ECR tehnika, zajedničkim naporima proizvođača i trgovaca, poboljšava se lanac snabdevanja a sve da bi se potrošačima ponudio optimalan kvalitet, dobra usluga i najbolja cena. Ovi potencijali su u istoj meri ostvarivi kako kod velikih, tako i srednjih i malih preduzeća. 

ECR ideje javile su se sredinom 90-tih godina prošlog veka inicirane potrebom uvođenja novih principa u upravljanje lancima snabdevanja. Na ovo je uticalo i postojanje drugačijeg poslovnog okruženja sa naprednijom informacionom tehnologijom, naraslom konkurencijom, sofisticiranijom tražnjom i pojačanim kretanjem robe kroz globalno tržište. Ova realnost zahtevala je izmenu koncepcije poslovanja koja bi dovela do toga da se na najefikasniji način zadovolji tržište pravim proizvodima po pravoj ceni. Nužnost zajedničkih aktivnosti Uvođenjem ECR-a, menjaju se „tradicionalni“ tj. unapređuju se odnosi između proizvođača i trgovaca. Naime, distributeri i maloprodavci zajedničkim aktivnostima sprovode racionalizaciju poslovanja kao i optimizaciju ne samo svog poslovanja nego i celokupnog lanca snabdevanja počev od fabrike do same naplatne kase. Ovo u uslovima izolovanih akcija ne bi bilo moguće.Slika 1. Nivo efikasnosti povećava se putem saradnje učesnika u lancu snabdevanja Svaki od učesnika u lancu mora sebi da postavi par pitanja vezanih za postojeći način poslovanja: Postoji li još efikasniji način na koji bismo organizovali svoj posao? Da li imamo pravi uvid u kretanja na tržištu, troškove i profitabilnost koja se može ostvariti? Koju vrstu informacija sada imamo? Uviđajući značaj zajedničkog delovanja, ECR inicijativa zasniva svoje aktivnosti na stavu da u budućnosti preduzeća više neće predstavljati jedni drugima direktnu konkurenciju. Ovim saradnja između proizvodnje i trgovine postaje bitni faktor u njihovom poslovanju. Trgovinski partneri se pozivaju da saradjuju da bi se povećala vrednost i za njih i za potrošače. Poslovanje prema željama kupaca Prethodni odnosi između proizvođača i trgovaca bili su uglavnom zasnivani na politici cena. Uvođenjem ECR-a sledi premeštanje težišta sa pitanja vezanih za cenu ka željama kupaca. Znači, iz situacije „izvrši pritisak na“ ili „podstiči potrošača“ tj. principa „gurati“, nastaje situacija koja može da se opiše kao „pusti da te potrošač usmerava tj. ide se na princip „vući“.Slika 2. Promena modela odnosa prema potrošaču

Fokus ECR-a Oblasti na koje se fokusirao ECR vezane su za: 

• menadžment tražnje (istraživanje zahteva tržišta i izrada strategija za njihovo zadovoljenje tj. optimizaciju asortimana, promociju i uvođenje novih proizvoda), 

• menadžment snabdevanja (strategije unapređenja ponude, saradnje i efikasnijeg poslovanja), 

• zajedničko planiranje, predviđanje i cost/benefit analize i 

• primenu jedinstvenih, globalnih standarda u lancima snabdevanja (za identifikaciju, elektronsku razmenu podataka i globalnu sinhronizaciju podataka). 

Ovaj članak nema za cilj objašnjenje svake od ovih aktivnosti i strategija. Namera je da se ukaže da se njihovom primenom kroz saradnju poslovnih partnera u lancu snabdevanja utiče na optimizaciju poslovanja, unapređenje kvaliteta i optimizaciju kvantiteta ponude, smanjenje troškova kao i da se pruža bolji odgovor na zahteve kupaca. Osnovne koristi S jedne strane, primenom strategija ECR-a, potrošaču će se ponuditi širi izbor uz veću pogodnost kupovine, svežiji proizvodi, smanjena mogućnost nedostatka robe i sl. S druge strane, dobavljači i maloprodaja imaće pred sobom zadovoljnijeg kupca tj. lojalnijeg potrošača. Naime, uz pomoć boljih informacija sa tržišta, unapređenim međusobnim odnosima, zajedničkim planiranjem, pružiće potrošaču ono što on traži bez suvišnih zaliha. Primenom jedinstvenih standarda u međusobnoj komunikaciji ubrzaće se posao i smanjiti greške i troškovi. GS1 i ECR Efikasna saradnja zahteva da učesnici u lancu „govore istim poslovnim jezikom“ tj. da koriste iste standarde. Kako standarde za globalne lance snabdevanja (standardi za identifikaciju i označavanje proizvoda i logističkih jedinica, standardi za elektronsku razmenu i sinhronizaciju podataka) razvijaju GS1 organizacije, to je razumljivo zašto su upravo one bile glavni pokretači nacionalnih ECR inicijativa. Tako je, kao i u većini zemalja, i u okviru naše asocijacije pokrenuta ova inicijativa koja je rezultirala osnivanjem ECR Srbija u okviru GS1 Srbija. Višestruka korist koju možete imati primenom ECR principa zahteva i Vaše učešće. Zato Vas pozivamo da nam se priključite i učlanite u ECR Srbija.

Marketing aktivnosti GS1 Srbija

mr Gordana Korać

Viši stručni saradnik u GS1 Srbija

GS1 Srbija predstavlja neprofitnu, nevladinu organizaciju, koja za cilj svog poslovanja i postojanja ima primenu standarda GS1 i njihovo širenje, automatizaciju i unapređenje rada i poslovanja u trgovinskim, proizvodnim i uslužnim preduzećima na teritoriji Srbije, kao i edukativne i konsultantske aktivnosti, usmerene ka postojećim i potencijalnim korisnicima / članicama GS1 Srbija, a takođe i svim drugim zainteresovanim pravnim i fizičkim licima. GS1 sistem predstavlja osnovu da se na jedinstven način, a na temelju jednoznačnog jezika i kompjuterske tehnike, uspešnije sarađuje i posluje, ne samo u domaćim već i međunarodnim ekonomskim relacijama.

Obzirom da je misija GS1 organizacije pojednostavljivanje globalne trgovine povezivanjem tokova informacija sa tokovima roba, cilj postojanja i funkcionisanja GS1 Srbija nije zarada. „Profit“ GS1 Srbija predstavlja količina prenetog znanja o prednostima korišćenja globalnog sistema, koji u svetu besprekorno funkcioniše već više od 30 godina, i o kojem, kroz praksu, konstantno stičemo nova korisna i praktična saznanja.

Zato, marketinška aktivnost i strategija GS1 nije motivisana materijalnim i finansijskim ciljevima; to je tzv. Neprofitni marketing koji brine o prilagodljivosti programa GS1 Srbija potrebama njenih članica i povećanju njihove produktivnosti.

Ciljevi marketinških aktivnosti u jednoj ovakvoj neprofitnoj uslužnoj organizaciji su, pored osnovne želje da se kod korisnika ostvari pozitivna reakcija na program/sistem - i realizacija sledećih zadataka definisanih u misiji GS1 Srbija :

• Razvoj i unapređenje GS1 standarda
• Promocija - isticanje značaja i neposrednih koristi kroz praktičnu primenu
• Sistemsko-tehnološka edukacija i upoznavanje privrednih subjekata sa implementacijom standarda za numerisanje robe i usluga
• Pružanje konsultantskih usluga i briga o korektnoj upotrebi sistema
• Sprovođenje Programa obuke o primeni GS1 sistema za sektor trgovine, poljoprivrede, saobraćaja, ugostiteljstva, industrije, zdravstva itd.
• Omasovljavanje broja korisnika sistema

Želja GS1 Srbija je da se dopre i do onih potencijalnih korisnika koji još uvek, zbog nepoznavanja realnih prednosti korišćenja sistema, brze isplativosti investicije u tu tehnologiju – smatraju da im je uključenje u GS1 „samo dodatan trošak“.

Marketing aktivnosti GS1 Srbija se realizuju na više različitih načina:

Periodično učestvujemo na sajmovima tehnike, trgovine, logistike i finansija, organizujemo predavanja - posebno u Privrednim komorama i na specijalizovanim skupovima, na različite teme počev od predstavljanja GS1 sistema, njegovih prednosti, asortimana usluga koje pruža GS1 Srbija, do prenošenja znanja i informacija o tehnološkim inovacijama i trendovima u Evropi i svetu. 

U cilju stručnog usavršavanja, zaposleni u GS1 Srbija su, putem redovnih seminara, obuka i elektronskih (e-learning) kurseva, aktivni i ažurni u sticanju novih znanja i informacija, jer se trudimo da idemo u korak sa najnovijim dostignućima, otkrićima i inovacijama iz nauke, tehnike i informatike, kako bismo stečena znanja, kroz direktan kontakt, prosledili korisnicima radi dalje implementacije u poslovnom okruženju.

GS1 Srbija se svojim korisnicima i javnosti obraća i putem tematskih članaka u stručnim časopisima, a o terminima i sadržaju javnih predavanja i seminara obaveštavamo i pojedine elektronske medije, tako da sadržaje javnost može pogledati na internet stranicama više različitih poslovno-orijentisanih internet portala, kao i u TV emisijama informatičko-edukativnog i biznis profila.

Pored navedenih načina komunikacije sa svojim članicama, GS1 Srbija od ove godine koristi i Direktni marketing kao način aktivne dvosmerne komunikacije sa članstvom, i to kroz:

• direktno telefonsko kontaktiranje potencijalnih članica i ukratko predstavljanje uslužnog programa i koristi koje donosi korišćenje GS1 sistema, iza kog sledi e-mailing paketa detaljnih poslovnih i kontakt informacija i on-line publikacija
• unapređenje komunikacije sa postojećim korisnicima, putem e-mailinga mesečnog elektronskog izdanja časopisa INFO, koji pored članaka o osnovnim temama oko GS1 sistema standarda, nudi i rubrike koje se odnose na kurseve elektronskog učenja, dostignuća  naših firmi, zanimljivosti iz okruženja i na mnoge druge teme interesantne  korisnicima.

Korisnicima, za upite, sugestije, stručne konsultacije, zahteve za učlanjenje i razne druge informacije, na raspolaganju stoji i Tim za rad sa korisnicima koji je putem telefona 011/3132-312, kao i putem e-mail adresa ( office@gs1yu.org , svetislav.jovanovic@gs1yu.org , gordana.korac@gs1yu.org, maja.horvatic@gs1yu.org )  dostupan svakog radnog dana od 7.30 h do 15.30 h.

Svoje marketinške aktivnosti neprekidno unapređujemo i prilagođavamo promenljivim tržišnim i poslovnim uslovima, kao i novim ciljevima delovanja, a sve u cilju efikasnijeg i kvalitetnijeg zadovoljenja potreba i očekivanja brojnog članstva GS1 Srbija.

Pomoć privredi

Marijana Horvatić

Stručni saradnik u GS1 Srbija

Pomoć privredi da radi efikasnije

Bar kod. Mala, diskretna alatka koja je promenila svet.
Svakoga dana, očita se najmanje 5 milijardi bar kodova širom planete.

Od Atlante do Beograda, od Ouklanda do Ciriha, skeneri očitavaju bar kodove na svim vrstama proizvoda koje su proizveli milioni kompanija svih veličina. Oni ih prenose do hiljade različitih kompjutera, koristeći brojne softverske programe koje su dizajnirale konkurentske kompanije, da bi omogućili rukovodjenje otpremanja, skladištenja, naručivanja, prodaju.

GS1 Bar kodovi su nesumnjivo najpoznatiji i opšte prepoznatljiv GS1 standard. Još od njihovog nastanka pre više od 30 godina, GS1 izrađuje i rukovodi bar kod standardima što omogućuje firmama i   organizacijama širom sveta da automatski identifikuju proizvode, palete i lokacije.

GS1 bar kodovi omogućuju firmama da efikasnije upravljaju svojim lancima snabdevanja.

U današnjoj globalnoj ekonomiji, efikasan lanac snabdevanja je neophodan. Pošto sve više firmi usvaja strategije globalnog poslovanja, upravljanje lancem snabdevanja postaje sve teže –a u isto vreme i sve značajnije za uspeh kompanije.

Nepotpuno ili netačno prenošenje poruka duž lanca snabdevanja može naneti štetu brendovima ako nešto pođe loše. Poboljšanje kvaliteta podataka može dovesti do brzog rasta profita.

GS1 standardi, kao što su bar kodovi, omogućavaju firmama da odgovore na izazove globalizovanog lanca snabdevanja tako što će povećati njihovu efikasnost i maksimizirati profit.

 Mogućnost pružanja novih usluga potrošačima

GS1 standardi se koriste već 30 godina da bi kreirali bolje mogućnosti za kupce u supermarketima i prodavnicama širom sveta.  GS1 nema nameru da se uskoro zaustavi.

Neke od novih usluga koje su u pripremi se odnose na novi bar kod. Poznati stari  GS1 Bar kod danas se pojavljuje u novoj verziji nazvanoj GS1 DataBar.

GS1 DataBar je manji nego njegov prethodnik, a ipak može da sadrži više informacija. Može se staviti na veoma male jedinice, na primer na pojedinačne komade nekog voća. Može da sadrži puno detalja, kao datum “upotrebiti do”. A, može i da se koristi za kreiranje kupona za popust, jer može da sadrži sve informacije koje su potrebne da bi se kupon obradio na kasi.

Bar kodovi prethodne generacije nisu mogli da obavljaju sve ovo.

Uskoro, u supermarketima će vam biti dostupne nove usluge. Te nove usluge su zahvaljujući GS1 standardima kodirane u novom GS1 DataBar.

Na primer, zahvaljujući GS1 DataBar, provodićete manje vremena na naplatnom mestu, zato što zaposleni u prodavnici neće morati da traže kod za kivi koji kupujete, ili da gube vreme čitajući detalje ili datum isteka kupona koji držite u rukama. Zahvaljujući GS1 DataBaru, možete biti sigurni da je piletina u vitrini sveža i spremna da se servira vašoj porodici.

Ovo su samo neki od načina koji pokazuju kako GS1 standardi mogu pomoći da se stvore nove usluge i bolje mogućnosti za kupce.

Zašto automatska identifikacija u zdravstvenim ustanovama ?

Branislava Mitić

Vođa tima za identifikaciju u GS1 Srbija

Kao i u ostalim, tako i u oblasti zdravstva sve više dolazi do izražaja potreba preispitivanja vođenja poslovanja i eliminisanja neproduktivnih, nepotrebnih i zastarelih procesa. Izgubljeni kartoni, pogrešna identifikacija, loša organizacija izdavanja lekova i dr. apsolutno moraju biti prevaziđeni i zahtevaju unapređenje administrativnih i logističkih procesa. Ovaj članak nema za cilj da zalazi u tehnička rešenja, već da uz pomoć brojčanih pokazatelja i primera iz prakse ukaže na važnost unapređenja rada i primene novih tehnologija.

Nužnost obezbeđenja 5 prava pacijenata

Jedan od osnovnih postulata u radu zdravstvenih ustanova vezan za bezbednost pacijenata je pružiti

 pravi lek, za pravog pacijenta, u pravo vreme, u pravoj dozi, na pravi način.

Međutim, u bolnicama se tzv. medicinske greške sa štetnim ishodom dešavaju veoma često i privlače značajnu pažnju medija. Posledice mogu biti: dodatni tretmani, privremena ili trajna onesposobljenost a, u ekstremnim slučajevima, i smrtni ishod.

Studije iz različitih zemalja indikuju da štetni efekti od medicinskih grešaka predstavljaju značajan problem zdravstva u celom svetu.

 Osvrnimo se na neke rezultate istraživanja:

• Podaci Ministarstva zdravlja Novog Zelanda obelodanjuju da je svake godine oko 5.000 pacijenata bilo izloženo nekoj od medicinskih grešaka. Prosečno, 150 pacijenata umre, preko 400 ostaje trajno nesposobno a blizu 3.500 je onesposobljeno na period do godine dana.
• U SAD-u medicinske greške u bolnicama, koje se mogu sprečiti, rezultiraju smrću do 98.000 pacijenata. Kako je tamo uobičajena praksa da oštećene strane i rodbina svoja prava traže na sudu, to ovaj sektor svake godine košta od 138 do 192 milijarde USD.
• U Velikoj Britaniji je izračunato da približno 60 pacijenata svakog dana umre u bolnicama zbog grešaka u davanju lekova. Troškovi produženog lečenja pacijenata, kao posledice grešaka, godišnje iznose oko 2 milijarde GBP.

Istraživanja u razvijenim zemljama pokazuju da su tamo medicinske greške ređe rezultat profesionalnih grešaka. One su, pre svega, posledica necelishodnih, komplikovanih i kompleksnih sistema rada u zdravstvenim ustanovama. Ovakve greške mogu nastati u okviru celokupnog sistema od pogrešne identifikacije pacijenata do grešaka u raspodeli lekova.

Šta nam može pomoći da se prevaziđu neki od problema?

Primena standarda za automatsku identifikaciju i obuhvatanje podataka (AIDC) pre svega pomaže rešavanju pitanja Pravi lek i Pravi pacijent.

Ako uzmemo primer trgovine širom sveta, poznato je da ona nekoliko decenija unazad koristi prednosti od primene ovih standarda i tehnologije. Skeniranjem bar koda automatski se beleže određene informacije vezano za pravi proizvod, vrši se ažuriranje stanja, olakšava se praćenje i kontrola. Međutim, iako postoje podaci o značajnim prednostima od njihove primene, manje od 10% bolnica u svetu koristi automatsku identifikaciju i obuhvatanje podataka u sistemu do pružanja usluge samom pacijentu. Tako se npr., ne uviđajući prednosti koje se ostvaruju u drugim oblastima, još uvek mnogo zdravstvenih ustanova oslanja na ručne provere u davanju lekova.

 Ali, ima i drugačijih primera:

• Bolnica Gerle Ziekenhuizen, Apeldoorn, Holandija, uvođenjem skeniranja lekova koji se izdaju pacijentima smanjila je greške u ovom poslu za 74%;
• Chelsea & Westminster Healthcare NHS Trust, UK, uvela je sistem robotizovanog izdavanja lekova čime je bolnica smanjila greške za 67%;
• Brigham & Women’s Hospital, Boston, USA, je novim sistemom izdavanja lekova smanjila greške „pogrešan lek“ za 53% dok je „pogrešna doza“ skoro eliminisana.
  
  
  

  

  
  

Navedimo i veoma interesantan primer upotrebe sistema u Urgentnom centru Univerzitetske bolnice u Utrehtu, Holandija. Bez obzira na izvanrednu opremljenost bolnice i profesionalizam osoblja, u slučaju većih nesreća i istovremenog dolaska velikog broja povređenih nastaju haotične situacije. Koliko pacijenata je stiglo, gde se ko nalazi, koji je slučaj hitniji, kako brzo i lako prenositi tačne informacije drugim odeljenjima? Da bi se osiguralo brzo i tačno dobijanje podataka i minimizirala mogućnost grešaka, bolnica koristi GS1 identifikatore GTIN i lokacijske brojeve, kao i sistem aplikacionih identifikatora i bar-kod simbologije GS1-128.

Po prijemu povređenog lica, neophodno je uz pomoć bar koda izvršiti označavanje pacijenta, hitnost tretmana i lokaciju gde se ta osoba upućuje. Naime, pacijent dobija narukvicu sa bar kodom koji ga identifikuje za vreme trajanja njegovog tretmana.

Ovaj broj dobija i pacijentov dosije u koji će se unositi svi relevantni podaci vezani za pacijenta i tretman: vrsta povrede, hitnost tretmana, treman, kao i lokacije kretanja unutar bolnice (rendgen kabinet, operaciona sala, mesto kreveta). Informacije kao što su ime, godine, adresa i sl. mogu se uneti kasnije ako to zahteva hitnost tretmana.

Lekar na prijemnom odelenju daje početnu dijagnozu, skenira kodove sa tabele na zidu koji predstavljaju medicinske indikacije (npr. trbušno krvarenje, otvoreni prelom butne kosti, opekotine i dr.), zatim kodove za identifikaciju hitnosti pružanja pomoći (značajno ako istovremeno pristigne veliki broj povređenih) kao i one koji se odnose na odeljenja bolnice gde pacijenta treba uputiti.

Kako su informacije ubačene u bazu podataka, to su one istovremeno dostupne svim odelenjima što im omogućuje da se mobilišu da prime najavljene pacijente i pruže im potrebnu pomoć. Uprava takođe može momentalno da reaguje i obezbedi dodatni personal, zalihe, dodatni broj obroka, da oslobodi dodatne kapacitete i dr. Kada pacijent završi sa tretmanom na jednom mestu i prebacuje se na tretman na drugo, skenira se lokacijski broj mesta na koje se upućuje. Pošto stigne na krajnje odredišno mesto skenira se kod na njegovoj narukvici i lokacijski broj odredišta.

Sistem je pogodan i za primenu u praćenju uzoraka za laboratorijsko ispitivanje kada se npr. u bazu unosi identifikacioni broj pacijenta, broj uzorka, zatim datum uzimanja uzorka, zahtevan datum obrade uzorka, broj laboratorijske opreme kojom se vrši testiranje i broj laboratorije, gde svakom od ovih podataka prethodi odgovarajući GS1 aplikacioni identifikator.

I, naravno pri davanju terapije, medicinski radnik skenira svoj identifikacioni kod, kod leka i kod pacijenta.

Primenom ovakvog sistema za 25% je brži prijem pacijenata i pravi se 25% manje grešaka pri registraciji. Bolja je organizacija rada, manji su troškovi, i što je i najvažnije, nema zamene i grešaka

A kod nas?

Podsetimo da je i kod nas, u okviru primarne zdravstvene zaštite otpočelo uvođenje sistema  kodiranja i automatske identifikacije. Naime, u okviru više domova zdravlja u Srbiji na lekarskim receptima štampa se i GS1 DataMatrix simbol koji kodira sve podatke unete u recept uključujući i identifikaciju pacijenta i šifru prepisanog leka. Skeniranjem koda u apoteci, automatski se, bez ukucavanja, podaci unose u sistem. Unos podataka je ubrzan a omogućena je kontrola šta je izdato kom pacijentu.

Takođe, jedna privatna klinika u Beogradu, uvela je kodiranje pacijenata (uz upotrebu GLN) i usluga (GTIN). Za lekove koji su već označeni GTIN-om, interno se štapaju etikete na kojima su kodirani broj serije i rok upotrebljivosti, koje se lepe na odgovarajući smeštajni prostor. Ovim se, po datim pokazateljima, olakšava praćenje stanja i izdavanja lekova pacijentima. Planira se da se u narednom periodu otpočne i sa označavanjem osoblja i laboratorijskih uzoraka.

Ovim su prikazane neke od mogućnosti primene AIDC u zdravstvenim ustanovama. Primeri nisu obuhvatili druge aspekte korišćenja sistema kao što su nabavka i prijem robe, upravljanje zalihama, sledljivost lekova po vrsti, seriji i roku upotrebe, praćenje korišćenja pomagala i sl. Akcenat je stavljen na samu potrebu unapređenja organizacije rada i uvođenja automatske identifikacije radi smanjenja broja medicinskih grešaka... jer... život i zdravlje nemaju cenu. 

Primena globalne sinhronizacije podataka u oblasti zdravstva

mr Aleksandra Ćirić

Viši stručni saradnik u GS1 Srbija

Nepouzdano i neefikasno upravljanje podacima u lancu snabdevanja zdravstvenog sektora utiče na sigurnost pacijenata i za posledicu ima povećanje troškova proizvodnje, distribucije i pružanja zdravstvenih usluga.

GS1 Globalna mreža za sinhronizaciju podataka (GDSN) smanjuje greške nastale u podacima tako što eliminiše čovekovu intervenciju i potrebu održavanja većeg broja kataloga.

Primena standardizovane globalne sinhronizacije podataka kroz GDSN, pokazala je značaj postojeće infrastrukture i standarda, i što je još važnije, korist od primene i kod trgovca i kod prooizvođača. 

Zdravstveni sektor takođe može imati koristi od Globalne mreže za sinhronizaciju podataka.

Šta je GDSN?

Globalna mreža za sinhronizaciju podataka (GDSN) je koncept uspostavljen u saradnji sa proizvođačima i trgovcima i predstavlja mrežu sertifikovanih pulova podataka i Globalnog registra (GS1 Globalni registar) između kojih se vrši razmena informacija.

GDSN sertifikovani pulovi podataka služe kao elektronski katalozi za informacije o proizvodima i lokacijama, a na osnovu upotrebe identifikacionih ključeva (Globalnog broja trgovinske jedinice - GTIN i Globalnog lokacijskog broja - GLN). Elektronski katalozi obezbeđuju korisnicima centralno mesto za čuvanje i upravljanje informacijama u lancu snabdevanja koje su potrebne za rad njihovih sistema i operacija. Elektronski katalozi obezbeđuju jednu tačku pristupa GDSN i Globalnom registru.

Elektronski katalozi takođe obezbeđuju poverljivost korisničkih informacija, pravilno definisanje i formatiranje svih informacija i upravljaju komunikacijom između partnera. Elektronski katalog može biti pri GS1 nacionalnoj organizaciji ili pri nekom od provajdera.

Globalni registar služi kao „informativni direktorijum“ u mreži tako što identifikuje gde se drže informacije i omogućava jedinstveno registrovanje artikala i partnera. U GS1 Globalnom registru se nalazi informacija o lokaciji elektronskog kataloga svakog pojedinačnog GTIN i GLN u GDSN. Na taj način GDSN zna gde se može pronaći informacija o GTIN i GLN. 

GDSN je pokrenut 2004. godine, a broj učesnika je povećan sa 200, u 2005. godini na 17.000, u avgustu 2008., uključujući vodeće kompanije iz sektora maloprodaje poput Ahold, Carrefour, Metro, Wal-Mart i Wegmans i vodeće kompanije proizvođače kao što su 3M, Coca-Cola, Johnson & Johnson, P & G i Unilever.

U GS1 Globalnom registru registrovano je više od 3 miliona GTIN (oktobar 2008.). Trenutno postoji 23 sertifikovana GDSN pula podataka koji podržavaju globalnu sinhronizaciju podataka u više od 50 zemalja širom sveta.

U vezi sa GDSN, urađeno je nekoliko studija koje su izmerile korist za sve partnere.

Za maloprodavce, na primer, postupak naručivanja i poslovi administracije efikasniji su za 50%; slučajevi ne prihvatanja kupona kod izlaznog čekiranja smanjeni su za 40%; olakšano je upravljanje podacima za 30%, dostupnost proizvoda je poboljšana,tj.slučajevi kada proizvod nedostaje na zalihama smanjeni su sa 8% na 3%.

Za proizvođače, na primer, vreme koje je potrebno da se proizvod nađe na polici smanjeno je u proseku za 2 do šest nedelja; postupak naručivanja i poslovi administracije efikasniji su za 67%; problemi u vezi sa podacima o proizvodu u procesu prodaje, smanjeni su u proseku sa 25% na 55%.

Kako funkcioniše GDSN?

GS1 identifikacioni ključevi (Globalni broj trgovinske jedinice - GTIN i Globalni lokacijski broj - GLN) predstavljaju osnovu za identifikaciju proizvoda i učesnika u GDSN.

GDSN sadrži  24 obavezna atributa za proizvode koji se moraju definisati prilikom registracije u GS1 Globalnom registru. Deset obaveznih atributa imaju vrednost DA/NE, a ostali su u vezi sa statusom proizvoda, datumima ili su automatski generisani.

Ostali standardni atributi proizvoda su po izboru partnera. U svakoj oblasti se takođe mogu definisati atributi koji su obavezni ili opcioni na bazi specifičnosti poslovnih zahteva unutar te oblasti.

GDSN radni tim za zdravstvo definisao je 228 zahteva za unos podataka koji su podržani trenutnim GDSN standardom. Dok se radi na dodatnim standardima za GDSN, osnovni zahtevi za unos podataka moraju da zadovolje postojeće atribute.

 Skladištenje informacija

Kada se identifikatori i atributi jednom definišu, proizvođači „skladište“ svoje identifikatore (GTIN i GLN) sa odgovarajućom informacijom u sertifikovani elektronski katalog (prikupljanje podataka). Elektronski katalog proverava sve informacije kako bi iste bile ispravno definisane i formatizovane (tzv. validacija), zatim registruje odgovarajući GTIN i GLN u GS1 Globalni registar (tzv. registracija).

Pružanje informacija

GDSN obezbeđuje kontrolisani sistem poruka za učesnike koji razmenjuje informacije o proizvodima; GDSN sertifikovani elektronski katalozi obezbeđuju poverljivost informacija dobijenih od proizvođača. Kroz elektronske kataloge, primaoci informacija šalju „nalog za pretplatu“ da bi primili informaciju od proizvođača, a koju je odobrio proizvođač. Primalac podatka šalje potvrdu proizvođaču o prijemu iste.

GDSN sertifikovani elektronski kazalozi upravljaju pretplatama svojih korisnika i procesom razmene informacija između svakog pojedinog elektronskog kataloga upotrebom Globalnog registra radi dobijanja informacije o lokaciji svakog elektronskog kataloga.

Projekti GDSN i mogućnosti primene u oblasti zdravstva

Nacionalni GDSN projekti u SAD i Australiji već su demonstrirali da GDSN može zadovoljiti minimalne kriterijume neophodne u oblasti zdravstva na nacionalnom nivou. Da bi se obezbedila laka primena GDSN van nacionalnih granica, GS1 Healthcare je napravio pilot projekat na globalnom nivou. Inače, GS1 Healthcare je globalna, na dobrovoljnoj bazi osnovana radna grupa koja okuplja učesnike iz zdravstvenog sektora s ciljem da primeni globalne standarde u lancu snabdevanja u oblasti zdravstva. GDSN Healthcare radni tim radi na standardima koji će zdravstvenoj industriji omogućiti rad u GDSN.

U pilot projektu koji je postavljen u Australiji, na primer, među učesnicima razmenjeno je više od 2500 GTIN. Projekat je jasno demonstrirao infrastrukturu za razmenu podataka između elektronskih kataloga van nacionalnih granica i omogućio sinhronizaciju duž celog lanca snabdevanja (proizvođač, distributer, bolnica). Učesnici projekta uočili su manje izmene na tržištu SAD u odnosu na međunarodno, ukazujući da se rešenja mogu prenositi i proširivati.

Drugi važan zaključak je da postoji potreba da se na globalnom nivou postigne saglasnost oko korišćenja atributa. Primena je lakša kada postoji usaglašenost o obaveznim atributima za jedinice iz oblasti zdravstva.

Postoje mnogi sistemi u zdravstvenim kompanijama koji koriste i oslanjaju se na informacije o proizvodima i partnerima. Iako postoji mnogo sistema koji koriste iste informacije o proizvodima i učesnicima, ne postoji centralna baza podataka koja „skladišti“ sve te informacije i obezbeđuje njihovu tačnost i ažurnost.

Umesto toga, svaki sistem koristi svoje sopstvene baze podataka. Kao rezultat toga, ne postoji metoda koja će da obezbedi da informacije o proizvodima i partnerima koje se koriste u jednom sistemu budu iste kao informacije koje se koriste u drugom. Kad god proizvođač ažurira ili menja neki svoj proizvod ili informaciju o lokacijskom broju, svi različiti sistemi i baze podataka se oslanjaju na to da se informacija mora ažurirati pojedinačno. Na žalost, takav pristup upravljanju podacima je nepouzdan, stvara dodatne troškove  i utiče na sigurnost pacijanata. Upotreba netačnih informacija u lancu snabdevanja košta zdravstveni sektor milijarde na godišnjem nivou.

Razmotrimo sledeće podatke u SAD:

• Lanac snabdevanja u oblasti zdravstva potroši 24 - 30 % vremena u administrativnim poslovima na raščišćavanju podataka i ispravljanju grešaka - što zdravstveni sektor košta  2 - 5 $ milijardi godišnje.
• Iako se informacije o bolničkim proizvodima konstantno ažuriraju, sistemi kod 30 % partnera su netačni. Kao rezultat imamo da se mnogi kupci „snabdevaju“ zastarelim informacijama – ispravka svake pogrešno poslate informacije košta  60 – 80 $.
• 60% svih generisanih faktura u lancu snabdevanja u oblasti zdravstva ima grešku - svaka ispravka greške košta od 40 - 400
• Pogrešni podaci povećavaju troškove u lancu snabdevanja za 3 -5 %.

Studija o lancu snabdevanja u farmaciji, koja je izvedena u Australiji 2007. godine dala je poređenje između podataka koje su imali proizvođači sa podacima u bolničkom farmaceutskom sistemu. Podaci proizvođača uzeti su iz Nacionalnog kataloga proizvoda. Poređenje je urađeno na ukupno 384 artikala. Samo 97 njih (ili 25%) je postojalo u bolničko farmaceutskom sistemu. Od tih 97, daljom analizom ključnih atributa, pokazano je da postoje značajne razlike između podataka koje su imali proizvođači u svom sistemu i podataka koji su bili dostupni u bolničkim farmaceutskim aplikacijama. Neke razlike su bile posebno interesantne, na primer, laksativ, kod proizvođača, bio je klasifikovan kao multivitamin u bolničko farmaceutskom sistemu. U drugom primeru, podaci proizvođača ukazivali su da je određena jedinica bila pojedinačni komad, dok je ta ista jedinica u bolničko farmaceutskoj aplikaciji bila predstavljena kao pakovanje od 18 komada. Ovi rezultati ističu da zaposleni u  farmaciji koji rade u nabavci, donose odluke bez kompletnih i tačnih informacija i stvaraju velike troškove za oba partnera.

S druge strane, odeljenje za zdravstvo pri vladi Australije procenilo je da trošak katalogizacije nove jedinice u bolničkom sistemu iznosi 47 AUS$. Prema tome, standardan bolnički sistem u Australiji, koji sadrži u proseku 10.000 jedinica, koštao bi 470.000 AUS$ i uzeo više od 10.000 radnih časova (jedna osoba puno radno vreme sledećih 5 godina) za popunjavanje osnovnih podataka, isključujući vreme koje je potrebno za održavanje sistema. Procenjeno je da 24 % vremena za vođenje bolničke administracije u nabavci se potroši na raščišćavanje podataka i ispravljanje grešaka.

Proizvođači takođe investiraju mnogo vremena u raščišćavanje podataka, ispravljanje grešaka i poravnanja primljenih narudžbenica koje imaju neispravne informacije, pogrešne identifikatore i opise ili čak zastarele proizvode. Jedan proizvođač je procenio da 47 % cenovnih grešaka u narudžbenicama nastaje iz grešaka javnih bolničkih podataka, a koje ih koštaju  40.000 AUS$ godišnje. Slično tome, 50 % svih grešaka u podacima (jedinična identifikacija i jedinična mera), takođe nastaju iz grešaka bolničkih sistema, a koštaju ih dodatnih 50.000 AUS$ godišnje.

Prema tome, kao što smo konstatovali na početku ovog izlaganja, nepouzdano i neefikasno upravljanje podacima u lancu snabdevanja zdravstvenog sektora utiče pre svega, na sigurnost pacijenata, a zatim dovodi do povećanja troškova u radu proizvođača, distributera i pružalaca zdravstvenih usluga. 

DA li je vaš bar kod „Problematičan“?

Dragan Miljević

Stručni saradnik u GS1 Srbija

Pored kvaliteta, dizajna i cene, trgovci pred proizvođače sve češće postavljaju još jedan uslov vezan za proizvode: morate da imate ispravan i kvalitetan bar kod. Ovim se eliminiše potreba za ručnim “ukucavanjem“ podataka kada simbol ne može da se skenira, eliminiše se rizik od unošenja pogrešnih podataka, “ne ugrožava“ se brzina rada na naplatnim mestima i izbegavaju se troškovi dodatnog označavanja.

Profesionalna verifikacija bar kodova (provera modulacije, dekodabilnosti i sl.) vrši se pomoću odgovarajućeg uređaja – verifikatora. Ovakva provera se strogo preporučuje jer je, pre svega, u interesu proizvođača.

Pored toga što bi trebalo da zahtevate od vašeg štampara da obavi profesionalnu verifikaciju, pružamo Vam nekoliko smernica na koje i Vi možete da obratite pažnju. 

Postoje slučajevi da bar kod simboli na prvi pogled izgledaju dobro ali ipak „imaju problem“. Dajemo nekoliko primera:

1. Dobavljač nije autorizovan da koristi dati GTIN broj. Korišćenje tuđeg broja ili broja koji više nemate pravo da koristite nije dozvoljeno.
2. GTIN koji se dobija očitavanjem bar kod simbola ne poklapa se sa brojem koji je zapisan ispod njega.
3. Bar kod sa pogrešnim faktorom uvećanja. Veličina bar kod simbola treba da se nalazi u opsegu od 80% do 200% njegove nominalne veličine (videti GS1 Opšte specifikacije). Nalepnica iz ovog primera iznosi samo 47% nominalne vrednosti.
4. Bar kod izgleda ispravno ali ne zadovoljava osnovne ISO kriterijume (npr. pruge bar kod simbola imaju promenljivu visinu)

Pogledajmo još neke greške koje se najčešće dešavaju:

1. Položaj bar kod simbola na proizvodu   Prilikom dizajniranja pakovanja obavezno se razmatra i mesto bar kod simbola na pakovanju. Simbol se ne sme postaviti tako da bude prelomljen na ivici ambalaže niti da bude na spojevima i preklopima ili uz samu ivicu pakovanja. Dodatni natpisi, selotejp traka ili nalepnice preko simbola isti čine neprihvatljivim za skeniranje.

Za više informacija pogledati GS1 Opšte specifikacije.

    

2. Mirne zone

Da bi skener ispravno “pročitao“ bar kod simbol, mora jasno da utvrdi gde bar kod simbol počinje a gde se završava. Površine levo i desno od bar kod simbola, tzv. mirne zone, moraju ostati čiste (prazne). Svako narušavanje ovih zona dovešće do problema pri skeniranju.

 

3. Visina

Smanjivanje visine pruga bar koda, da bi se on uklopio u dizajn pakovanja, nije preporučljivo jer će biti problem da ga skener očita.
 

4. Štampa bar kod simbola

 
Simbol mora da  bude jasno odštampan (bez mrlja i nejasnoća). Pruge u bar kod simbolu moraju biti jasno definisne i čiste. Sve nejasnoće u simbolu zbunjivaće skener i činiće Vaš bar kod simbol nepouzdanim.

   5. Izbor boja

Neophodno je da skener može da razlikuje boju pruga bar koda od pozadine. Tamne pruge na svetloj podlozi daju najbolje rezultate skeniranja. Za pruge se nikako ne preporučuju crvena i ostale “tople“ (narandžasta, žuta...) i svetle boje. Dajemo neke od primera kombinacija boja koje se preporučuju i koje se ne preporučuju.

  

6. Broj simbola
 

Na jednom proizvodu ne sme da postoji dva ili više različitih bar kod simbola. Isto tako, jednim GTIN-om ne sme da se označava više različitih proizvoda. 

Da bi lišili sebe neprijatnih i skupih grešaka koje mogu da prouzrokuju “problematični“ bar kodovi, mnogi prodavci u poslednje vreme traže profesionalnu potvrdu o verifikaciji bar kod simbola.

Vaš bar kod simbol mora da bude takav da se može uspešno očitati iz prvog pokušaja, prilikom svakog skeniranja. U suprotnom, maloprodavci će izbegavati Vaš proizvod jer on prouzrokuje gužve i nepotrebna čekanja na kasama. 

Ukoliko je Vaš bar kod loš, moraćete preduzeti mere koje iziskuju dodatne troškove vezane za lepljenje novih etiketa.

Ovde su izneti samo najopštiji primeri grešaka. Svakako, za izradu simbola moraju se poštovati specifikacije standarda. Ukoliko Vi ili Vaš štampar imate nedoumica slobodno nam se obratite.

U svakom slučaju morate biti sigurni da je bar kod simbol na vašem proizvodu ispravan.