Prefiks lista Nacionalnih GS1 organizacija

GS1 prefiks ne znači da je artikal proizveden u toj zemlji već da je izdat u dotičnoj nacionalnoj asocijaciji.

Upravljanje GS1 sistemom se vrši lokalno od strane GS1 organizacija osnovanih u preko 100 zemalja. GS1 organizacije koriste svoje dodeljene prefiks za dodelu GS1 prefiksa kompanije svojim kompanijama članicama kako bi one mogle da oforme GS1 identifikacione ključeve.

000 - 019	GS1 US
020 - 029	Restricted distribution (MO defined)
030 - 039	GS1 US
040 - 049	Restricted distribution (MO defined)
050 - 059	Coupons
060 - 139	GS1 US
200 - 299	Restricted distribution (MO defined)
300 - 379	GS1 France
380	GS1 Bulgaria
383	GS1 Slovenija
385	GS1 Croatia
387	GS1 BIH (Bosnia-Herzegovina)
389	GS1 Montenegro
400 - 440	GS1 Germany
450 - 459 & 490 - 499	GS1 Japan
460 - 469	GS1 Russia
470	GS1 Kyrgyzstan
471	GS1 Taiwan
474	GS1 Estonia
475	GS1 Latvia
476	GS1 Azerbaijan
477	GS1 Lithuania
478	GS1 Uzbekistan
479	GS1 Sri Lanka
480	GS1 Philippines
481	GS1 Belarus
482	GS1 Ukraine
484	GS1 Moldova
485	GS1 Armenia
486	GS1 Georgia
487	GS1 Kazakstan
488	GS1 Tajikistan
489	GS1 Hong Kong
500 - 509	GS1 UK
520 - 521	GS1 Association Greece
528	GS1 Lebanon
529	GS1 Cyprus
530	GS1 Albania
531	GS1 MAC (FYR Macedonia)
535	GS1 Malta
539	GS1 Ireland
540 - 549	GS1 Belgium & Luxembourg
560	GS1 Portugal
569	GS1 Iceland
570 - 579	GS1 Denmark
590	GS1 Poland
594	GS1 Romania
599	GS1 Hungary
600 - 601	GS1 South Africa
603	GS1 Ghana
604	GS1 Senegal
608	GS1 Bahrain
609	GS1 Mauritius
611	GS1 Morocco
613	GS1 Algeria
615	GS1 Nigeria
616	GS1 Kenya
618	GS1 Ivory Coast
619	GS1 Tunisia
620	GS1 Tanzania
621	GS1 Syria
622	GS1 Egypt
623	GS1 Brunei
624	GS1 Libya
625	GS1 Jordan
626	GS1 Iran
627	GS1 Kuwait
628	GS1 Saudi Arabia
629	GS1 Emirates
640 - 649	GS1 Finland
690 - 699	GS1 China
700 - 709	GS1 Norway
729	GS1 Israel
730 - 739	GS1 Sweden
740	GS1 Guatemala
741	GS1 El Salvador
742	GS1 Honduras
743	GS1 Nicaragua
744	GS1 Costa Rica
745	GS1 Panama
746	GS1 Republica Dominicana
750	GS1 Mexico
754 - 755	GS1 Canada
759	GS1 Venezuela
760 - 769	GS1 Schweiz, Suisse, Svizzera
770 - 771	GS1 Colombia
773	GS1 Uruguay
775	GS1 Peru
777	GS1 Bolivia
778 - 779	GS1 Argentina
780	GS1 Chile
784	GS1 Paraguay
786	GS1 Ecuador
789 - 790	GS1 Brasil
800 - 839	GS1 Italy
840 - 849	GS1 Spain
850	GS1 Cuba
858	GS1 Slovakia
859	GS1 Czech
860	GS1 Serbia
865	GS1 Mongolia
867	GS1 North Korea
868 - 869	GS1 Turkey
870 - 879	GS1 Netherlands
880	GS1 South Korea
884	GS1 Cambodia
885	GS1 Thailand
888	GS1 Singapore
890	GS1 India
893	GS1 Vietnam
896	GS1 Pakistan
899	GS1 Indonesia
900 - 919	GS1 Austria
930 - 939	GS1 Australia
940 - 949	GS1 New Zealand
950	GS1 Global Office
951	GS1 Global Office (EPCglobal)
955	GS1 Malaysia
958	GS1 Macau
960-969	Global Office (GTIN-8s)
977	Serial publications (ISSN)
978 - 979	Bookland (ISBN)
980	Refund receipts
981 - 984	GS1 coupon identification for common currency areas
99	GS1 coupon identification
Notes: 960 has been assigned to GS1 UK for GTIN-8 allocations. Prefixes not listed above are reserved by GS1 Global Office for allocations in non-member countries and for future use.

Smart narukvice za medicinske sestre

Više bolnica u državi Florida (SAD) upotrebljava IntelligentM tehnološko rešenje praćenja dezinfekcije ruku medicinskog osoblja. Sistem funkcioniše na osnovu Radio Frekventne Identifikacije (RFID). Standardni set uključuje narukvicu IntelligentM, koja deluje kao čitač, senzor pokreta, vibrator i bateriju. Minijaturni čipovi se stavljaju na sapune, umivaonike, špriceve, na tečnosti za dezinfekciju, u prostore za dezinfekciju hirurških instrumenata. Novi sistem podseća zaposlene da operu ruke pre nekih operacija zatim prikuplja i analizira podatke, čime se izbegava širenje infekcije i smanjuje rizik od epidemije.

Svaka medicinska sestra na početku smene uzima IntelligentM narukvicu sa punjača prislanja bedž sa svojim imenom i kompanijski server dobija registraciju. Kada sestra stavi ruke u umivaonik, čitač kartice u narukvici komunicira sa RFID čipom u njemu, određuje poziciju sestre i jedanput zavibrira da je podseti da se RFID čip čita. Ako narukvica smatra da se ruke ne peru dovoljno detaljno ili da sestra koristi nedovoljnu količinu sredstava za pranje ona vibrira tri puta i ceo postupak pranja ruku se mora ponoviti. Drugi primer primene je kada sestra dođe do bolesnika i želi da mu stavi naprimer kapi u oči, narukvica komunicira sa čipom na bočici, proverava bazu podataka kada je poslednji put sestra oprala ruke i ako ustanovi da nije skoro počinje da vibrira i upozorava je da opere ruke pre početka procedure. Nakon završene smene sestra skida narukvicu postavlja je u punjač i svi podaci sa narukvice se prenose na server bolnice.

Izvor: www.rfidjournal.com

GS1 Srbija - Poslovno udruženje - bar kodovi: GS1 čini dostupnim tačne, digitalne, B2C informaci...

GS1 Srbija - Poslovno udruženje - bar kodovi: GS1 čini dostupnim tačne, digitalne, B2C informaci...: Beograd, Srbija, 12.04.2013 . – Digitalni svet se kreće neverovatno brzo. GS1 organizacija vodi u globalnom naporu da se obezbedi da svi ...

GS1 Srbija - Poslovno udruženje - bar kodovi: GS1 proslavlja 40 godina Globalnog poslovnog jezik...

GS1 Srbija - Poslovno udruženje - bar kodovi: GS1 proslavlja 40 godina Globalnog poslovnog jezik...: BRISEL, Belgija, 3. april 2013 – GS1, neutralna, neprofitna organizacija koja olakšava saradnju između trgovinskih partnera pomoću...

GS1 proslavlja 40 godina Globalnog poslovnog jezika

BRISEL, Belgija, 3. april 2013 – GS1, neutralna, neprofitna organizacija koja olakšava saradnju između trgovinskih partnera pomoću globalnih standarda, u preko 150 zemalja u svetu, slavi 40 godina rada. 

3. aprila 1973.godine, vodeći trgovinski lanci u Americi, odabrali su standard za identifikaciju proizvoda, danas poznat kao GS1 Bar kod. Ova odluka je posledično stvorila globalni poslovni jezik koji, do danas, omogućava preglednost u čitavom lancu snabdevanja u više različitih sektora. 

Samo godinu dana kasnije (26. Juna 1974., u 8:01h), prvi GS1 bar kod je skeniran po prvi put u u gradiću Troj, u državi Ohajo (SAD). Kako smo mogli da zamislimo da će, 40 godina kasnije, preko 5.000.000.000 proizvoda biti skenirano svakoga dana, širom sveta? Identifikacija proizvoda predstavlja mnogo više od pukog obeležavanja i skeniranja robe: ona omogućava uspostavljanje globalnog tržišta. 

"GS1 je odigrala glavnu ulogu u oblikovanju slike globalnog tržišta tokom poslednjih 40 godina, zato što su lideri ove organizacije, poput vizionara, videli ogroman potencijal saradnje u oblasti standarda, a koji je, za sve učesnike u lancu snabdevanja omogućio upravo - bar kod.” Izjavio je g.Migel Lopera, predsednik i direktor GS1. 

Tokom poslednje četiri decenije, GS1 rešenja za identifikaciju postala su osnov poslovnih procesa za blizu 2 miliona korisnika. Ovi procesi ne samo da omogućavaju GS1 korisnicima da govore istim jezikom, i to između kompanija razdvojenih geografskim i kulturnim granicama, već takođe omogućavaju liderima u privredi da iskoriste moć informacija i za poboljšanje kvaliteta života ljudi. 

Kao sveprisutni element moderne civilizacije, bar kod donosi korist potrošačima, tako što olakšava kontrolne procese redukovanjem grešaka pri unosu podataka i čekanja na mestima naplate. On takođe donosi korist i vlasnicima kompanija, jer povećava prodaju - omogućavanjem bolje usluge i unapređenjem praćenja stanja zaliha u skladištima i prodajnim objektima. 

U Francuskoj, na primer, studija pod imenom “17 milijardi razloga da se kaže – hvala” (autori Vineet Garg, Charles Johnes & Christopher Sheedy), utvrdila je da upotreba bar kodova dovodi do godišnje uštede od 6,59% troškova u maloprodaji. Postoje i druge zanimljive, malo poznate činjenice o bar kodovima. Primera radi: 

• GS1 bar kod na maloprodajnim trgovinskim jedinicama ne sadrži cenu proizvoda, već samo identifikuje artikal. 
• Bar kodovi na logističkim etiketama mogu da pružaju podatke, kao što su: zemlja porekla, broj LOT-a (partije), serijski broj, rok trajanja… 
• Statistički posmatrano, studije pokazuju da prosečan operater pri kucanju napravi jednu grešku na svakih 300 znakova. Nasuprot tome, mogućnost da se pogrešno očita bar kod simbol je manja od jedne u milion! 
• Laserski skeneri i tzv.Imidžeri (2D skeneri) kojima se očitavaju bar kodovi, rade brzinom od 40 do čak 200 skenova u sekundi. 

Od sledljivosti, preko bolje popunjenosti polica u skladištu ili maloprodajnom objektu, do bržeg i efikasnijeg uvoza i izvoza, GS1 je kroz globalni sistem standarda. omogućio hiper-efikasnost u lancu snabdevanja. 

GS1 Bar kod je prvi od revolucionarnih skokova koje je GS1 organizacija napravila, a koji se sada globalno koriste. Među značajnijim rešenjima koje je GS1 organizacija razvila spadaju: 

• GS1 DataBar, “smanjena”, sledeća generacija GS1 Bar koda. Manji je od originalnog bar koda, ali može da sadrži više informacija. GS1 DataBar može biti postavljen na pojedinačnim artiklima malih dimenzija, kao na primer, na komadima voća. Prema GS1 istraživanju, prosečni maloprodajni lanac od 100 objekata, upotrebom GS1 DataBar-a generiše operativnu godišnju uštedu više od 2.320.000$ u maloprodaji i proizvodnji, i oko 2.330.000$ u prometu mesa. 
• Elektronski kod proizvoda (EPC-The Electronic Product Code) koristi tagove sa radio-frekventnom identifikacijom (RFID tagovi), omogućavajući preglednost i efikasnost kroz lanac snabdevanja i viši kvalitet tokova informacija između kompanija i njihovih glavnih trgovinskih partnera. Ovo pomaže kompanijama širom sveta u upravljanju pošiljkama, pri popisu osnovnih sredstava, u redukovanju falsifikata i medicinskih grešaka, u prevenciji krađe, u stvaranju efikasnijih i naprednijih poslovnih procesa u velikom broju različitih sektora. 
• GS1 eCom standardi pružaju jasna uputstva za kreiranje elektronskih verzija svih vrsta poslovnih dokumenata, tako da poslovni partneri mogu lako i nesmetano da elektronski razmenjuju informacije, bez obzira na jezik kojim zaposleni govore, odnosno, koji njihov interni hardverski/softverski sistem koristi. Elektronski standard omogućava kompanijama prelazak sa manuelnih procesa i korišćenja papirnih dokumenata, što je za rezultat imalo uštedu od 12 do 18$ po transakciji, i 5% manje “out-of-stock” situacija (nedostatka robe na lageru). 
• GS1 GDSN (Global Data Synchronisation Network - Globalna mreža za sinhronizaciju podataka), obezbeđuje moćno okruženje za sigurnu i kontinuiranu sinhronizaciju tačnih matičnih podataka o artiklima i kompanijama. To omogućava da kompanije u medjusobnom poslovanju i komunikaciji uvek raspolažu tačnim informacijama. 

GS1 omogućava uspostavljanje sistema sledljivosti, kojim se štiti kvalitet i bezbednost proizvoda i ispunjavaju zahtevi regulative. 

GS1 standardi sledljivosti pomažu da se obezbedi sigurnost hrane, omogućavanjem praćenja hrane i prehrambenih sastojaka na globalnom nivou, bez obzira na to koliko je kompanija i njihovih dobavljača uključeno u lanac snabdevanja ili preko koliko granica proizvod putuje od proizvođača, do krajnjeg potrošača. Zajedno sa GS1 standardom za povlačenje proizvoda (GS1 Product Recall standard), omogućavaju efikasniji i pravovremeni proces obaveštavanja potrošača i povlačenja proizvoda sa tržišta.. 

GS1 takođe ima vodeću ulogu u sektorima koji se intenzivno razvijaju, kao što je zdravstvo. Okuplja bolnice, farmaceutske kompanije, prozvođače medicinske opreme, distributere i druge učesnike, od kojih su mnogi jedni drugima konkurencija, a koji rade zajedno pod vođstvom GS1 organizacije na razvoju standarda, a u cilju povećanja bezbednosti pacijenata, smanjenjem medicinskih grešaka i unapređenjem sledljivosti medicinskih proizvoda. Kompanije u sektoru transporta i logistike, stiču konkurentsku prednost primenom GS1 standarda u poslovnim procesima u lancu snabdevanja. Koristi se ogledaju u unapređenju efikasnosti, u povećanju preglednosti prometa pošiljki, u efikasnijem rukovanju i upravljanju zalihama, u povećanju sigurnosti u distribuciji i povećanju brzine poslovnih operacija. 

GS1 je već sada fokusiran na svojih narednih 40 godina inovativnog liderstva Globalnog poslovnog jezika: kako korisnici postaju sve zahtevniji pod uticajem digitalnih trendova i mobilnih tehnologija na društvo, oni sve više očekuju promptno ažuriranje podataka o proizvodima (reagovanje u realnom vremenu), kao i mogućnost da brzim skeniranjem bar koda (npr. mobilnim telefonom) dođu do što detaljnijih podataka o proizvodu, kao što su: poreklo proizvoda, njegov sastav, sadržaj alergena, vrste pakovanja uslovi u kojima je prozvod pakovan, i sl 

Na ovu 40-godišnjicu, GS1 organizacija ostaje posvećena građenju sveta u kome će se poslovni procesi i informacije vezane za njih kretati u pravcu povećanja efikasnosti i sigurnosti i u narednih 40 godina, a sve to za dobrobit poslovanja i kvaliteta života ljudi, svakoga dana, bilo gde u svetu. 

Pročitajte više o 40.godišnjici na sledećoj web stranici:

www.gs1.org/40thanniversary

GS1 čini dostupnim tačne, digitalne, B2C informacije o proizvodu

Beograd, Srbija, 12.04.2013. – Digitalni svet se kreće neverovatno brzo. GS1 organizacija vodi u globalnom naporu da se obezbedi da svi akteri duž lanca snabdevanja, održe korak sa aktuelnim promenama. 

U centru ovih napora je GS1 Source, na standardima zasnovan, skalabilan i interoperabilan okvir za razmenu informacija o proizvodu koje su potrebne potrošačima u digitalnim kanalima prodaje. Kompanije mogu da koriste GS1 Source za razmenu informacija o svojim proizvodima u „oblaku“ – Internet okruženju. Aplikativni programeri mogu da integrišu podatake o ovim proizvodima u svoje veb i mobilne aplikacije.

GS1 Source je, u stvari, mreža agregatora podataka. Agregator podataka jednostavno obezbeđuje uslugu čuvanja podataka o proizvodu u adekvatnom formatu i čini ih dostupnim kompanijama koje žele da ih koriste. Svaki agregator podataka čuva informacije o izvesnom broju proizvoda. On može da pristupi i informacijama o proizvodima koje se nalaze u drugim agregatorima podataka preko globalnog indeksa koji beleži informacije o tome koji agregator skladišti informacije o kom proizvodu.

GS1 Source uključuje sve interesne grupe, od kompanija koje prave prozvode, onih koje razvijaju mobilne aplikacija, do potrošača koji su krajnji korisnici i koji se sve više okreću digitalnim kanalima putem kojih kupuju i pretražuju proizvode.

GS1 organizacija je započela implementaciju GS1 Source u januaru ove godine, nakon što je uspešno okončan pilot projekat, lansiran 2011. godine. Koristi koje vlasnici brendova imaju od GS1 Source-a su:

• Povećanje prodaje, jer bolja informisanost vodi ka boljoj prodaji. 

• Zaštita brenda, jer se iskustva prepoznavanja brenda i trenutak odluke potrošača o kupovini sve više dešavaju „online“ - na Internetu. 

• Sticanjem pozitivnih iskustava kupci donose odluke na osnovu više pravih informacija. 

• Mogućnost povezivanja na digitalni, više kanalni svet na jednostavan, efikasan i prilagodljiv način. 
• Pružanje potrošačima optimalnog iskustva u korišćenju aplikacija koje obezbeđuju tačne i potpune podatke o proizvodima. 
• Povećanje efikasnosti svoje operative na osnovu dobrog kvaliteta podataka koje integrišu u svoje mobilne aplikacije. 

Usaglašenost sa nacionalnom regulativom, posebno kod kompanija koje se bave e-trgovinom. Na primer, Uredba Evropske unije o hrani (European Union Food Information Regulation) koja će stupiti na snagu 2014., zahteva da znatan broj informacija o hrani bude dostupan potrošaču pre „online“ kupovine.

GS1 organizacija obezbeđuje GS1 Source u vremenu kada navike digitalne kupovine zamenjuju štampana i TV oglašavanja i rafove u radnjama kao način komunikacije sa potrošačima. Kompanije danas mogu da biraju u ogromnom spektru digitalnih kanala kako da dopru do potrošača. Potrošači, sa druge strane, vole da istražuju i kupuju proizvode – posebno preko smart telefona (mobilnih telefona priključenih na Internet). Sledeća četiri navoda pokazuju zašto smart telefoni postaju standard pri kupovini:

Prema comScore, u većini razvijenih tržišta, preko 50% potrošača poseduje smart telefon. Ostala tržišta ih slede sa impresivnim porastom.

Studija koju je sproveo Google i Ipsos, pokazuje da 69% korisnika smart telefona, svoje uređaje koriste da dobiju više informacija o proizvodu, dok 70% njih koriste svoj telefona dok kupuju u radnji.

Istraživanje koje je sproveo Forrester pokazuje da će preko 50% maloprodaje biti pod uticajem veb-a. To znači da većina potrošača voli da dobije informaciju o proizvodima „online“ pre nego što obavi kupovinu.

Na kraju, prema IBM-u, 80% potrošača koristi socijalne mreže za dobijanje informacija o novim proizvodima.

U višekanalnom svetu maloprodaje u kome potrošači sve više istražuju i kupuju proizvode „online“, ključna je digitalna dostupnost tačnih informacija o proizvodu. Jedan od načina, da potrošači dođu do tih informacije je, da svojim mobilnim telefonom skeniraju bar kodove proizvoda. U 2011. samo jedan porvajder aplikacija, Scanbuy, zabležio je preko 20 miliona skenova, a to je 440% vise u odnosu na 2010.

Međutim, prema studijama GS1organizacije, tačne informacije o proizvodu dostupne su u samo 9% pretraga, kodi korišćenja poznatijih mobilnih aplikacija kojima potrošači sprovode svoja pretraživanja proizvoda. Još alarmantnija za maloprodaju je činjenica, da je u svom istraživanju GS1 organizacija došla do podatka, da je blizu 40% kupaca izjavilo da neće kupiti proizvod ukoliko ne veruje u tačnost informacije koju nađe u digitalnom formatu.

GS1 organizacija shvata čunjenicu da, kada potrošač u svom „online“ traganju za proizvodom, ili ne nađe proizvod, ili ne veruje informaciju koju pronađe, proizvođač postaje nevidljiv i gubi prodaju.

GS1 organizacija je uspešno sprovela globalno testiranje svog pilot GS1 Source-a u periodu između jula i decembra 2011. godine. Pilot koji je obuhvatio preko 30 proizvođača, uključujući firme kao što su Coca-Cola, Heineken, Hormel Foods i Kellogg, obezbedio je informacije o više od 900 proizvoda, kroz pet Internet provajdera, preko njihovih mobilnih aplikacija. Osam zemalja učestvovalo je ovom testu: Australija, Kanada, Kolumbija, Francuska, Nemačka, Španija, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. Forum potrošača robe široke potrošnje (TCGF- The Consumer Goods Forum) zajedno sa GS1organizacijom, proglasio je GS1 Source projekat strateškim i pozvao je kompanije članice GS1 organizacije u ovim zemljama da razmene relevantne informacije o proizvodima.

Dosadašnji rezultati jasno pokazuju da vlasnici brendova mogu da razmenjuju informacije o proizvodima koje su potrebene potrošaćima, sa mnogim provajderima internet aplikacija koristeći globalani i interoperabilani pristup. GS1 organizacija i relevantni subjekti će se sada usresrediti na primenu Globalnog B2C GS1 Source okvira razvojem globalnih standarda, smernica i opšteg operativnog modela.

Da bi ste se uključili GS1 Source okvir i saznali kako se koristi, a u cilju promocije vašeg brenda i povećanja prodaje, posetite www.gs1.org/source ili nas kontakirajte na office@gs1yu.org





Saznajte više o GS1 na:

http://www.gs1.org/services/publications/online