Introduction to GS1 GEPIR (with sound)

Šta predstavlja EPCIS i kako funkcioniše ?

EPCIS (Usluge informisanja o EPC-u) predstavlja globalni standard za razmenu odgovarajućih informacija o EPC (elektronski kod proizvoda) između poslovnih partnera. EPCIS pruža nove mogućnosti za dodatnu efikasnost, bezbednost i „vidljivost“ u okviru globalnog lanca snabdevanja. EPCIS omogućava interno obuhvatanje podataka kao i korišćenje eksternih informacija o fizičkom kretanju i statusu proizvoda. 

Kompanije mogu da razmenjuju informacije „govorom istog jezika”. EPCIS pruža standardne interfejsove koji omogućavaju razvoj poslovnih aplikacija s mnogo više detalja.

Primena EPCIS-a omogućava razmenu informacija o tome šta, gde, kada i zašto u pogledu neke aktivnosti koja se odvija u okviru bilo kojeg lanca snabdevanja. Radi se o važnim poslovnim informacijama kao što su rokovi/vreme, lokaciji, dispoziciji i etapama poslovanja za svaku aktivnost koja se odvija u toku života nekog artikla u okviru lanca snabdevanja. EPCIS predstavlja integralni deo EPCglobal mreže, ali se razlikuje od elemenata u nižim slojevima strukture u tri ključna aspekta:

• EPCIS se eksplicite odnosi na istorijske podatke o artiklu, kao dodatak na tekuće podatke. Za razlliku od ovoga, niži slojevi memorisanih podataka su usmereni isključivo na procesuiranje EPC podataka u realnom vremenu. 

• EPCIS je često usmeren ne samo ka formalnoj obradi EPC-a već i u kontekstu koji ovoj obradi daju značenje u odnosu na fizički svet i specifične korake u okviru operativnih i analitičkih poslovnih procesa. U realnosti, niži slojevi memorije su vidljiviji. 

• EPCIS je operativan u okviru preduzeća na nivou koji je mnogo raznovrsniji i pojavljuje se u više formi. Ovo s toga što je cilj da se vrši razmena podataka EPCIS između preduzeća koja već imaju interno uvedena različita rešenja za izvođenje sličnih zadataka. Ovo je delimično i posledica postojane prirode EPCIS podataka. 

Uopšte uzev, EPCIS se odnosi na dve vrste podataka: podatke o konkretnim aktivnostima i master podatke. Podaci o aktivnostima nastaju u toku samog poslovnog pocesa a obuhvataju se putem EPCIS interfejsa za memorisanje s tim što je njihova dostupnost omogućena putem EPCIS Interfejs Upitnika. Master podaci predstavljaju dodatne podatke neophodne za interpretaciju podataka koji se odnose na aktivnosti. Ovi podaci su dostupni primenom EPCIS Interfejsa za obradu i upravljanje upitima, s tim što način na koji se master podaci ubacuju u sistem nije naveden u specifikaciji EPCIS 1.0.

Da li EPCIS zamenjuje EDI ?

EPCIS standard omogućava poslovnim partnerima da razmene obimne i detaljne informacija o aktivnostima i statusu. EPCIS se ne odnosi na aktivnosti u pogledu kupoprodaje, planiranja, ponude, fakturisanja itd. koji se u okviru poslovnih aktivnosti između dve strane tipično prenose putem EDI-a.

GS1 Mobile Com - izazovi i mogućnosti

Ponekad u prodavnici zastanemo pored nekog proizvoda sa željom da saznamo nešto više o proizvodu od onoga što je na pakovanju napisano. Interesuje nas njegova energetska vrednost, zemlja porekla, da li sadrži alergene, da li je autentičan ... Da li je to uvek moguće? Tehnologija mobilnih telefona sada dozvoljava da potrošač "bude u vezi" sa proizvodom.

Potrošač svojim mobilnim telefonom prilazi proizvodu, snima kamerom bar kod na njemu i posle nekoliko sekundi dobija raznovrsne informacije, direktno od proizvođača, koje mu omogućavaju da donese odluku o kupovini.

Za šta je bio zainteresovan ovaj potrošač? 

Koje su mu to informacije potrebne a ne može da ih nađe na etiketi proizvoda?

Kako ostvariti komunikaciju direktno sa proizvođačem i saopštiti mu šta nas interesuje? 

Da li je ovo mogućnost koju mogu da koriste svi ili samo povlašćeni? 

To su pitanja koja sebi postavljaju potrošači, trgovci i proizvođači, svako sa svog aspekta. Oni traže mogućnost dodatne komunikacije između „proizvoda i potrošača“.

Svi su zainteresovani i očekuju da ovakvo rešenje bude prihvaćeno širom sveta, zasnovano na standardima koje svi prihvataju, sa infrastruktažom koja već postoji. U svetu postoji preko 4 milijarde mobilnih telefona. Oni sa ugrađenim kamerama, mogu biti korišćeni kao skeneri bar kodova koji se nalaze na proizvodima. To omogućava da preko mobilnog telefona možemo pristupati dodatnim podacima o proizvodu i direktno, bez čekanja, dobiti informaciju. Interes krajnjih potrošača je šira upotreba mobilnih telefona za dobijanje kvalitetno novih informacija o proizvodu na brz i pouzdan način.

Ono što je interesantno krajnjim potrošačima, a može se dobiti preko mobilnog telefona,su specifične informacije o proizvodu, informacije o alergenima, nutricionističke informacije, elektronski kuponi, lokacija u trgovini. Za korišćenje ovakvih mogućnosti organizacija GS1 je formirala radnu grupu pod nazivom „GS1 Mobile Com“ koja za cilj ima sagledavanje potreba potrošača, proizvođača, provajdera i trgovaca za korišćenje mobilnog telefona, primenljivih standarda i potrebne infrastrukture za dobijanje ovakvog rešenja. U svetu već postoje rešenja koja ovo omogućavaju, primenjena na lokalno tržište. Ono što nedostaje su globalni standardi koji svim učesnicima omogućavaju da ih lako i na isti način koriste širom sveta.

Prošireno pakovanje je realnost za potrošača. Prošireno pakovanje definiše kako potrošač može dobiti informaciju o proizvodu na svom mobilnom telefonu, skenirajući bar kod na pakovanju proizvoda. Neki primeri pokazuju da je to bliska budućnost za nas.

Carreffour (Francuska) priprema uslugu pristupa potrošača do dodatnih informacija o izdvojenom proizvodu preko mobilnog telefona koja će se realizovati tokom 2010. godine

Franprix (vlasništvo Casino supermarket group) pustio je u rad mobilnu aplikaciju , dajući potrošačima mogućnost pristupa informacijama koje omogućavaju izbor vina. Preko dve trećine intervjuisanih potrošača je reklo da je ovaj servis koristan.

Nokia je uspešno lansirala pilot vezan za vino, džins i DVD. Većina učesnika
je rekla da bi rado ponovo koristili ovu uslugu ako bi bila raspoloživa
na široj osnovi.

Nekoliko proizvođača iz Azije je na svoje proizvode stavilo dvodimenzionalne bar kodove (QR) i preko njih omogućilo da potrošači putem svojih mobilnih telefona skeniranjem dođu do željene informacije o proizvodu.

Preporuke GS1 organizacije

Preporuka GS1 Mobile Com grupe za primenu bar kodova na proizvodima radi automatskog obuhvatanja podataka, a u cilju promocije uspešnog razvoja i standardizacije je korišćenje sledećih simbologija:

• GS1 EAN/UPC: 1D bar kod koji se koristi na svim proizvodima širom sveta.
• GS1 DataMatrix: 2D bar kod koji se trenutno koristi u brojnim granama uključujući automobilsku industriju, zdravstvo i direktno označavanje delova.
• Quick Response (QR) kod: 2D bar kod koji se koristi naročito u Japanu i istočnoj Aziji za mobilne aplikacije.

   EAN 13 bar kod

          GS1 DATAMATRIX bar kod

            QR code

Pored ovih simbologija, grupa preporučuje korišćenje GS1 identifikacionih ključeva i GS1 aplikacionih identifikatora radi obezbeđenja kompatibilnosti unapred i unazad sa drugim bar kod primenama.

Cilj ovih preporuka je da pomogne inovativnim kompanijama da testiraju nove primene u mobilnoj trgovini, uprošćavajući broj mogućih rešenja. U kratkom vremenskom periodu, kompanije će biti spremne da naprave interoperabilne i skalabilne sisteme, kao i da obezbede potrošačima konzistentan pristup preko mobilnih jedinica do tržišta.

Zainteresovani proizvođači, provajderi, trgovci i potrošači više informacija mogu naći na sajtu:

                                                    http://www.gs1.org/mobile

ПРИСТУП У ГС1 СРБИЈА

Светислав Јовановић
Вођа тима у ГС1 Србија

За учлањење у ГС1 Србија п.у. и добијање међународног ГС1 префикса за ваше предузеће и производе потребно је:

1.    Да уплатите годишњу чланарину и приступнину по профактури,

2.    Да попуните и оверите Захтев за доделу ГТИН-13 броја.

3.    Да попуните и оверите Изјаву о приступању у чланство ГС1 Србија п.у.,

4.    Да потпишете Уговор о стицању чланства у ГС1 Србија п.у.

5.    Да доставите фотокопију Решења о регистрацији од Агенције или из суда.

6.    Да доставите Потврду о извршеном евид. за ПДВ ако сте у ПДВ-у

Уплату годишње (плаћа се на после добијања профактуре од нас) чланарине и приступнине извршите на:

Текући рачун број	:	205-1990-35
Банка	:	Komercijalna banka ad
Прималац	:	ГС1 Србија п.у., Нови Београд, бул. Зоранa Ђинђићa 73
Сврха дознаке		Чланарина и Приступнина

Документа донесите лично, пошаљите факсом на број 011 3132-324 или на е-пошту на адресу svetislav.jovanovic@gs1yu.org или gordana.korac@gs1yu.org или

maja.horvatic@gs1yu.org

Шта након добијања Решења о додели ЕАН-13 кода

Након добијања Решења о додели ЕАН-13 кода своје производе ћете нумерисати према јединственом ГС1 принципу на следећи начин:

Компанија доставља својој графичкој кући ЕАН-13 код комплетне структуре ради израде симбола на амбалажи или ће уз помоћ одговарајућих комерцијалних програма доступних на тржишту почети са израдом бар-код симбола и његовом имплементацијом на амбалажи. Уколико сами креирате бар-код симбол можете контактирати Техничку службу у ГС1 Србија како би добили додатне техничке информације и савете.

Препорука наша је да прве симболе пошаљете нама на проверу да не би касније било проблема.

Када завршите са доделом бројева артиклима , попуњену или делимично попуњену табелу коју смо Вам послали обавезно нам вратите на е-маил како би увек имали могућност да добијете податак о артиклима које сте обележили.

Upotreba GS1 standarda u bankarskom sektoru: CashEDI

Marijana Horvatić,
Stručni saradnik u GS1 Srbija


Oblasti poslovanja u kojima se koriste GS1 standardi se stalno proširuju. Od početnog korišćenja u prometu robe široke potrošnje, GS1 standardi su svoju primenu proširili, između ostalog, i na oblast transporta, logistike, zdravstva, upravljanja otpadnim materijalom, a od skoro i na bankarski sektor odnosno oblast upravljanja novčanim tokovima (tzv. cash handling).

Inicijativa za primenu GS1 standarda u bankarskom sektoru je došla iz Nemačke čiji je bankarski sektor tokom prethodne decenije pogodilo nekoliko finansijskih skandala i bankrotstava što je nametnulo potrebu da se pronađe rešenje koje će omogućiti sigurne i efikasne transakcije novčanih sredstava za sve učesnike uključene u taj proces.

Bundesbanka (Deutsche Bundesbank),  koja u Nemačkoj obavlja ulogu centralne banke, uvela je rešenje pomoću koga se može izvršiti optimizacija i modernizacija samog procesa upravljanja novčanim tokovima.  Ovo, veoma bezbedno rešenje, pod nazivom „CashEDI“ (Cash Electronic Data Interchange), Bundesbanka je razvila u saradnji sa GS1 nacionalnom organizacijom Nemačke uz korišćenje GS1 eCom standarda (EANCOM® i GS1 XML) i punu primenu GS1 Identifikacionih ključeva (GTIN, GLN…).

Suština „CashEDI“  rešenja je u uvođenju elektronske podrške za procese naručivanja, prijema i isporuke novčanih sredstava odnosno u upotrebi i razmeni elektronskih dokumenata koji su zasnovani na GS1 standardima čime se transakcije novčanih sredstava znatno olakšavaju.

 Trenutne usluge koje nudi „CashEDI“  rešenje obuhvataju:

1. Elektronski nalog za isplatu - Korisnik ove usluge elektronskim putem šalje nacionalnoj banci nalog da mu se isplati gotovina.  Nakon toga,  nacionalna banka šalje korisniku elektronsko obaveštenje koje sadrži  informacije vezane za novac koji je pripremljen na osnovu naloga za isplatu kao i informacije koje se tiču same isporuke traženog novca.
2. Elektronsko obaveštavanje o uplatama – Korisnik ove usluge može elektronskim putem da najavi nacionalnoj banci uplatu novca pre nego što se ona fizički izvrši. Nakon primanja uplate, nacionalna banka elektronski šalje obaveštenje o prijemu novca, a nakon završene obrade primljenog novca banka šalje elektronsku potvrdu o obavljenoj transakciji kao i podatke o novom stanju na računu korisnika.

Razmena elektronskih dokumenata o transakcijama novčanih sredstava je olakšana upotrebom GS1  identifikacionih ključeva i bar kodova:

• GTIN za identifikaciju novčanica i kovanog novca
• GLN za identifikaciju poslovnih partnera
• SSCC za identifikaciju transportnih jedinica
• GS1-128 bar kod simbol za prikazivanje SSCC-a

GS1 standardi su pronašli svoju punu primenu u „CashEDI“  rešenju jer obezbeđuju veću efikasnost, bezbednost i transparentnost kako za sve procese u transakcijama novčanih sredstava tako i za sve učesnike tih transakcija. U tom kontekstu, pomoću GS1 standarda postiže se:

•  povećanje pouzdanosti fizičkog praćenja novčanih jedinica
• optimizacija i standardizacija razmene poruka između učesnika u transakcijama novčanih sredstava
• eliminisanje duplih unosa podataka
• ušteda vremena u pripremi, isporuci i prijemu novčanih sredstava
• poboljšanje sledljivosti
• optimizacija zaliha novčanih sredstava
• unapređenje kvaliteta usluge koja se pruža učesnicima transakcija 
• omogućava automatsko čuvanje podataka čime se postiže visok kvalitet pruženih informacija o obavljenim transakcijama novčanih sredstava

Namera je da „CashEDI“  rešenje postane centralna platforma preko koje će Bundesbanka upravljati transakcijama novčanih sredstava. Do 2013.godine ovaj sistem će biti jedini kanal komunikacije između Bundesbanke i pravnih lica. Ovaj zajednički projekat nemačke centralne banke i GS1 Nemačke je poslužio kao referenca centralnim bankama drugih evropskih zemalja da u saradnji sa svojim GS1 nacionalnim organizacijama započnu primenu GS1 eCom standarda u svojim bankarskim sektorima. Takođe, Evropska centralna banka (the European Central Bank) je zvanično prihvatila GS1 XML kao standard za elektronsku razmenu dokumenata između nacionalnih centralnih banaka.

Više informacija o eCom standardima možete pročitati na: http://www.gs1rs.org/ecom/temp_index.htm

GS1

GS1 je neutralna, neprofitna organizacija koja se bavi projektovanjem i uvođenjem globalnih standarda, tehnologija i rešenja za poboljšanje efikasnosti lanca isporuke i tražnje pružajući korisne informacije za razmenu robe i usluga.

GS1 su zajednički osnovali EAN International i UCC (Savet za uniformno kodiranje) i danas je najšire korišćen sistem standarda za lanac isporuke, širom sveta.

GS1 ima preko 35 godina iskustva i prisutan je u 145 zemalja. Više od milion kompanija, koje reprezentuju sve tačke u lancu isporuke i tražnje i koje obave preko pet milijardi transakcija svakog dana, pokreću aktivnosti u organizacijama.

GS1 deluje u više od 20 oblasti, uključujući oblast robe široke potrošnje, zdravstvo, prevoz i logistiku, kao i odbranu. GS1 radi sa malim i srednjim firmama isto kao i sa najvećim korporacijama u svetu.

Sistem standarda koje integriše GS1 je osnov za tačnu identifikaciju i razmenu informacija o proizvodima,imovini, uslugama i lokacijama.


Proizvodi GS1 su:

• GS1 bar kodovi: globalni standardi za brzu i automatsku identifikaciju jedinica i imovine ili njihovih lokacija
• GS1 eCom: globalni standardi za elektronsku razmenu poslovnih poruka i brzu i tačnu razmenu podataka između poslovnih partnera
• GS1 GDSN: standardizovano globalno okruženje za sinhronizaciju podataka između poslovnih partnera
• GS1 EPCglobal: globalni standardi za identifikaciju jedinica i imovine, zasnovani na RFID.

GS1 takođe pruža rešenja koja su kombinacija više GS1 proizvoda, kao što su:

• GS1 sledljivost, za praćenje i ulaženje u trag jedinicama, kao što su hrana ili lekovi, kroz lanac isporuke.
• GS1 bezbednost pacijenta, radi prevencije od grešaka zdravstvenih radnika i falsifikovanja u lancu isporuke (iz oblasti zdravstva).

Dalje, GS1 nudi širok opseg usluga kojima pomaže uvođenje i upotrebu njegovih standarda, kao što su obuka, sertifikacija, tehnička pomoć i konsultacije prilikom uvođenja.

110 organizacije - članice GS1 su nacionalne asocijacije koje pružaju alate i pomoć kompanijama u tim zemljama. Organizacije - članice GS1, na primer, dodeljuju jedinstvene brojeve koji su osnova standarda GS1 sistema.

Globalni lokacijski brojevi (GLN)

Svetislav Jovanović,
Vođa tima u GS1 Srbija




Globalni lokacijski broj (GLN - Global Location Number) se koristi da identifikuje bilo koju lokaciju (fizičku ili pravnu) radi jedinstvene identifikacije za potrebe lanca snabdevanja. 

GLN omogućuje jedinstvenu i nedvosmislenu identifikaciju fizičkih lokacija i pravnih entiteta. Ovakva identifikacija je preduslov za efikasnu elektronsku trgovinu između trgovinskih partnera (npr. za elektronsku razmenu podataka (EDI), elektronske kataloge). Za GLN se koristi GTIN-13 struktura podataka.

U okviru GS1 sistema, GLN i globalni broj trgovinske jedinice (GTIN) su dva posebna identifikatora podataka. Neće biti dilema kada GTIN i GLN imaju iste cifre, jer će razliku između dva identifikatora napraviti nosilac podataka (EDI, mašinski čitljiv simbol ili radio frekvencija). Na primer, kada se isti GLN-ovi koriste u automatskoj identifikaciji i obuhvatanju podataka (AIDC) i EDI, aplikacioni identifikatori i tzv. „kvalifikatori“ će sprečiti bilo kakvo pogrešno tumačenje.

U Srbiji nacionalna GS1 organizacija GS1 Srbija vodi nacionalnu GLN bazu podataka i dodeljuje GLN-ove svojim članicama. 

Svaka članica bez obzira da li poseduje GTIN broj mora uputiti zahtev GS1 Srbija radi dodele GLN brojeva i podneti tačne lokacije i njihove opise za svaki GLN (poslovnim operacijama, lokacijski brojevi su bez značenja ukoliko se ne vezuju za određene poslovne atribute).

Kompanije, članica GS1 organizacije, dodeljene GLN-ove može da koristi pod uslovima određenim u okviru tog članstva. Takođe, ona mora da obaveštava svoje poslovne partnere o svim GLN-ovima relevantnim za trgovinu.

GLN je projektovan da poboljša efikasnost komunikacije između trgovinskih partnera od čega će benefite imati i oni kao i potrošači. 

GLN-ovima mogu da se identifikuju:

• Fizičke lokacije – pojedinačne tačke pristupa sa fizičkom adresom, kao što su posebna prostorija u zgradi, skladište, ulaz u skladište, mesto utovara, mesto isporuke, kabinet, polica ili soba u zgradi, kao i operativne lokacije kao što su EDI poštanski sandučići

• Pravni entiteti – pravne organizacije, kao što su cele kompanije ili filijale, uključujući dobavljače, kupce, kompanije iz oblasti finansijskih usluga i špeditere.

Svaki GLN prati jedinstven zapis o predmetnoj lokaciji koji daje odgovor na tri pitanja: ko, šta i gde. “Ko” je organizacija koja kontroliše ili je „vlasnik“ GLN-a. “Šta” daje podatke koji bliže određuju datu lokaciju. “Gde” je fizička adresa lokacije.