Globalna klasifikacija proizvoda (GPC)

GPC je moćna alatka i ključni sastavni deo zajedničkog jezika kojim je omogućena komunikacija na relaciji kupac-prodavac. Ugrađen u radnu infrastrukturu, relativno je nevidljiv što ne umanjuje njegov značaj. Ovu klasifikaciju treba prihvatiti kao važni deo GS1 paketa globalnih standarda.

U celini GPC možemo okarakterisati na sledeći način:

• Zasnovan na skupu pravila GPC predstavlja fundamentalni GS1 globalni standard
• Daje opis grupe proizvoda kojoj jedan proizvod pripada a ne samog proizvoda
• Predstavlja globalni poslovni jezik korišćen kako u bilateralnim tako i multilateralnim poslovnim odnosima, s tim što ne mora da zamenjuje neki od 'lokalnih' sistema klasifikacije
• Obezbeđuje procese objavljivanja, validacije i preptplate što predstavlja obavezno polje rada u okviru globalne mreže za sinhronizaciju podataka (GDSN)
• Podržava programe kupovina i prodaje – pretraživanje po vertikali u oba pravca
• «Elektronski priručnik» globalnih kodova i definicij
• Korisnici su veliki i manji poslovni partneri (proizvođači, maloprodavci, distributeri), katalozi, pulovi podataka i registri
• Obratite pažnju na to da su GPC i UNSPSC usaglašeni
• Poboljšava kvalitet informacija o proizvodu
• Isključuje nepotrebne aktivnosti i smanjuje troškove formiranja artikla i dalje podrške
• Podrška izradi analize troškova, standardizuje korišćenje proizvoda, upravlja inicijativama snabdevača za racionalizaciju
• Upravlja izradom analiza o zastupljenosti na tržištu
• Različitim trgovinskim partnerima ili pružaocima usluga kao trećim licima omogućava izradu mapa, smanjujući troškove
• Omogućava grupisanje proizvoda sa kategorijama specifičnih atributa
• Omogućava velikim organizacijama-kupcima grupisanje elektronskih kataloga

GS1 standardi za Globalnu klasifikaciju proizvoda (GS1 Global Product Classification - GPC) pomažu globalnim trgovinskim partnerima da grupišu proizvode na isti način, bilo gde u svetu. Takav zajednički poslovni jezik je svima jasan i odmah razumljiv.

Gradivni deo GPC-a je kod proizvoda nazvan „brik“. Postoji „brik“ za sve, od automobila do pakovanja mleka od 1l.

Najviši nivo klasifikacije je segment, koji je definisan kao određena industrija. Na primer, boca mleka pripada segmentu hrane, pića i duvana.


Najniži nivo klasifikacionog sistema su detalji o pojedinačnom proizvodu. Na primer, možete navesti da li je mleko životinjskog (kravlje,kozje, itd.) ili biljnog porekla (sojino, pirinčano, itd.). 

Ako želite da neku bazu popunite prema Globalnoj klasifikaciji proizvoda (GPC) GS1 pritisnite na sledeći link http://www.gs1.org/gpc/browser

GPC je već dostupan u većem broju segmenata, a njihov broj i dalje raste. 
Od jula 2005., GS1 GPC standard uključuje sledeće kategorije: 

• Hrana, piće, duvan 
• Sredstva za održavanje domaćinstva, proizvodi za negu i zaštitu zdravlja (uklljučujući i lekove koji se mogu dobiti bez recepta), hrana i proizvodi za kućne ljubimce, proizvodi za negu beba, proizvodi za ličnu negu i higijenu
• Odeća, obuća, galanterija za ličnu upotrebu
• Proizvodi iz ukrštenih segmenata - kategorija
• Razna roba (nameštaj i proizvodi za uređenje domaćinstva, muzički instrumenti, igračke i igrice, kancelarijski materijal i oprema, audio, vizuelna i fotografska oprema, komunikacioni uređaji i oprema, računari, izdavačka delatnost, sportska oprema, umetnička sredstva i alati, kamp oprema)
• Teška industrija
• Uradi sam (baštenska oprema i proizvodi; građevinski materijali, hardver; alati i oprema (ručni i sa pogonom); uređaji i sredstva za nadzor bezbednosti, sigurnosti, zaštitu; ambalaža za odlaganje, skladištenje, transport robe; električna oprema; instalacije za vodovod, klimatizaciju, grejanje, ventilaciju);
• Automobilska oprema i auto delovi
• Kućni aparati

Šta predstavlja EPCIS i kako funkcioniše ?

EPCIS (Usluge informisanja o EPC-u) predstavlja globalni standard za razmenu odgovarajućih informacija o EPC (elektronski kod proizvoda) između poslovnih partnera. EPCIS pruža nove mogućnosti za dodatnu efikasnost, bezbednost i „vidljivost“ u okviru globalnog lanca snabdevanja. EPCIS omogućava interno obuhvatanje podataka kao i korišćenje eksternih informacija o fizičkom kretanju i statusu proizvoda. 

Kompanije mogu da razmenjuju informacije „govorom istog jezika”. EPCIS pruža standardne interfejsove koji omogućavaju razvoj poslovnih aplikacija s mnogo više detalja.

Primena EPCIS-a omogućava razmenu informacija o tome šta, gde, kada i zašto u pogledu neke aktivnosti koja se odvija u okviru bilo kojeg lanca snabdevanja. Radi se o važnim poslovnim informacijama kao što su rokovi/vreme, lokaciji, dispoziciji i etapama poslovanja za svaku aktivnost koja se odvija u toku života nekog artikla u okviru lanca snabdevanja. EPCIS predstavlja integralni deo EPCglobal mreže, ali se razlikuje od elemenata u nižim slojevima strukture u tri ključna aspekta:

• EPCIS se eksplicite odnosi na istorijske podatke o artiklu, kao dodatak na tekuće podatke. Za razlliku od ovoga, niži slojevi memorisanih podataka su usmereni isključivo na procesuiranje EPC podataka u realnom vremenu. 

• EPCIS je često usmeren ne samo ka formalnoj obradi EPC-a već i u kontekstu koji ovoj obradi daju značenje u odnosu na fizički svet i specifične korake u okviru operativnih i analitičkih poslovnih procesa. U realnosti, niži slojevi memorije su vidljiviji. 

• EPCIS je operativan u okviru preduzeća na nivou koji je mnogo raznovrsniji i pojavljuje se u više formi. Ovo s toga što je cilj da se vrši razmena podataka EPCIS između preduzeća koja već imaju interno uvedena različita rešenja za izvođenje sličnih zadataka. Ovo je delimično i posledica postojane prirode EPCIS podataka. 

Uopšte uzev, EPCIS se odnosi na dve vrste podataka: podatke o konkretnim aktivnostima i master podatke. Podaci o aktivnostima nastaju u toku samog poslovnog pocesa a obuhvataju se putem EPCIS interfejsa za memorisanje s tim što je njihova dostupnost omogućena putem EPCIS Interfejs Upitnika. Master podaci predstavljaju dodatne podatke neophodne za interpretaciju podataka koji se odnose na aktivnosti. Ovi podaci su dostupni primenom EPCIS Interfejsa za obradu i upravljanje upitima, s tim što način na koji se master podaci ubacuju u sistem nije naveden u specifikaciji EPCIS 1.0.

Da li EPCIS zamenjuje EDI ?

EPCIS standard omogućava poslovnim partnerima da razmene obimne i detaljne informacija o aktivnostima i statusu. EPCIS se ne odnosi na aktivnosti u pogledu kupoprodaje, planiranja, ponude, fakturisanja itd. koji se u okviru poslovnih aktivnosti između dve strane tipično prenose putem EDI-a.

GS1 Mobile Com - izazovi i mogućnosti

Ponekad u prodavnici zastanemo pored nekog proizvoda sa željom da saznamo nešto više o proizvodu od onoga što je na pakovanju napisano. Interesuje nas njegova energetska vrednost, zemlja porekla, da li sadrži alergene, da li je autentičan ... Da li je to uvek moguće? Tehnologija mobilnih telefona sada dozvoljava da potrošač "bude u vezi" sa proizvodom.

Potrošač svojim mobilnim telefonom prilazi proizvodu, snima kamerom bar kod na njemu i posle nekoliko sekundi dobija raznovrsne informacije, direktno od proizvođača, koje mu omogućavaju da donese odluku o kupovini.

Za šta je bio zainteresovan ovaj potrošač? 

Koje su mu to informacije potrebne a ne može da ih nađe na etiketi proizvoda?

Kako ostvariti komunikaciju direktno sa proizvođačem i saopštiti mu šta nas interesuje? 

Da li je ovo mogućnost koju mogu da koriste svi ili samo povlašćeni? 

To su pitanja koja sebi postavljaju potrošači, trgovci i proizvođači, svako sa svog aspekta. Oni traže mogućnost dodatne komunikacije između „proizvoda i potrošača“.

Svi su zainteresovani i očekuju da ovakvo rešenje bude prihvaćeno širom sveta, zasnovano na standardima koje svi prihvataju, sa infrastruktažom koja već postoji. U svetu postoji preko 4 milijarde mobilnih telefona. Oni sa ugrađenim kamerama, mogu biti korišćeni kao skeneri bar kodova koji se nalaze na proizvodima. To omogućava da preko mobilnog telefona možemo pristupati dodatnim podacima o proizvodu i direktno, bez čekanja, dobiti informaciju. Interes krajnjih potrošača je šira upotreba mobilnih telefona za dobijanje kvalitetno novih informacija o proizvodu na brz i pouzdan način.

Ono što je interesantno krajnjim potrošačima, a može se dobiti preko mobilnog telefona,su specifične informacije o proizvodu, informacije o alergenima, nutricionističke informacije, elektronski kuponi, lokacija u trgovini. Za korišćenje ovakvih mogućnosti organizacija GS1 je formirala radnu grupu pod nazivom „GS1 Mobile Com“ koja za cilj ima sagledavanje potreba potrošača, proizvođača, provajdera i trgovaca za korišćenje mobilnog telefona, primenljivih standarda i potrebne infrastrukture za dobijanje ovakvog rešenja. U svetu već postoje rešenja koja ovo omogućavaju, primenjena na lokalno tržište. Ono što nedostaje su globalni standardi koji svim učesnicima omogućavaju da ih lako i na isti način koriste širom sveta.

Prošireno pakovanje je realnost za potrošača. Prošireno pakovanje definiše kako potrošač može dobiti informaciju o proizvodu na svom mobilnom telefonu, skenirajući bar kod na pakovanju proizvoda. Neki primeri pokazuju da je to bliska budućnost za nas.

Carreffour (Francuska) priprema uslugu pristupa potrošača do dodatnih informacija o izdvojenom proizvodu preko mobilnog telefona koja će se realizovati tokom 2010. godine

Franprix (vlasništvo Casino supermarket group) pustio je u rad mobilnu aplikaciju , dajući potrošačima mogućnost pristupa informacijama koje omogućavaju izbor vina. Preko dve trećine intervjuisanih potrošača je reklo da je ovaj servis koristan.

Nokia je uspešno lansirala pilot vezan za vino, džins i DVD. Većina učesnika
je rekla da bi rado ponovo koristili ovu uslugu ako bi bila raspoloživa
na široj osnovi.

Nekoliko proizvođača iz Azije je na svoje proizvode stavilo dvodimenzionalne bar kodove (QR) i preko njih omogućilo da potrošači putem svojih mobilnih telefona skeniranjem dođu do željene informacije o proizvodu.

Preporuke GS1 organizacije

Preporuka GS1 Mobile Com grupe za primenu bar kodova na proizvodima radi automatskog obuhvatanja podataka, a u cilju promocije uspešnog razvoja i standardizacije je korišćenje sledećih simbologija:

• GS1 EAN/UPC: 1D bar kod koji se koristi na svim proizvodima širom sveta.
• GS1 DataMatrix: 2D bar kod koji se trenutno koristi u brojnim granama uključujući automobilsku industriju, zdravstvo i direktno označavanje delova.
• Quick Response (QR) kod: 2D bar kod koji se koristi naročito u Japanu i istočnoj Aziji za mobilne aplikacije.

   EAN 13 bar kod

          GS1 DATAMATRIX bar kod

            QR code

Pored ovih simbologija, grupa preporučuje korišćenje GS1 identifikacionih ključeva i GS1 aplikacionih identifikatora radi obezbeđenja kompatibilnosti unapred i unazad sa drugim bar kod primenama.

Cilj ovih preporuka je da pomogne inovativnim kompanijama da testiraju nove primene u mobilnoj trgovini, uprošćavajući broj mogućih rešenja. U kratkom vremenskom periodu, kompanije će biti spremne da naprave interoperabilne i skalabilne sisteme, kao i da obezbede potrošačima konzistentan pristup preko mobilnih jedinica do tržišta.

Zainteresovani proizvođači, provajderi, trgovci i potrošači više informacija mogu naći na sajtu:

                                                    http://www.gs1.org/mobile

ПРИСТУП У ГС1 СРБИЈА

Светислав Јовановић
Вођа тима у ГС1 Србија

За учлањење у ГС1 Србија п.у. и добијање међународног ГС1 префикса за ваше предузеће и производе потребно је:

1.    Да уплатите годишњу чланарину и приступнину по профактури,

2.    Да попуните и оверите Захтев за доделу ГТИН-13 броја.

3.    Да попуните и оверите Изјаву о приступању у чланство ГС1 Србија п.у.,

4.    Да потпишете Уговор о стицању чланства у ГС1 Србија п.у.

5.    Да доставите фотокопију Решења о регистрацији од Агенције или из суда.

6.    Да доставите Потврду о извршеном евид. за ПДВ ако сте у ПДВ-у

Уплату годишње (плаћа се на после добијања профактуре од нас) чланарине и приступнине извршите на:

Текући рачун број	:	205-1990-35
Банка	:	Komercijalna banka ad
Прималац	:	ГС1 Србија п.у., Нови Београд, бул. Зоранa Ђинђићa 73
Сврха дознаке		Чланарина и Приступнина

Документа донесите лично, пошаљите факсом на број 011 3132-324 или на е-пошту на адресу svetislav.jovanovic@gs1yu.org или gordana.korac@gs1yu.org или

maja.horvatic@gs1yu.org

Шта након добијања Решења о додели ЕАН-13 кода

Након добијања Решења о додели ЕАН-13 кода своје производе ћете нумерисати према јединственом ГС1 принципу на следећи начин:

Компанија доставља својој графичкој кући ЕАН-13 код комплетне структуре ради израде симбола на амбалажи или ће уз помоћ одговарајућих комерцијалних програма доступних на тржишту почети са израдом бар-код симбола и његовом имплементацијом на амбалажи. Уколико сами креирате бар-код симбол можете контактирати Техничку службу у ГС1 Србија како би добили додатне техничке информације и савете.

Препорука наша је да прве симболе пошаљете нама на проверу да не би касније било проблема.

Када завршите са доделом бројева артиклима , попуњену или делимично попуњену табелу коју смо Вам послали обавезно нам вратите на е-маил како би увек имали могућност да добијете податак о артиклима које сте обележили.

GS1

GS1 je neutralna, neprofitna organizacija koja se bavi projektovanjem i uvođenjem globalnih standarda, tehnologija i rešenja za poboljšanje efikasnosti lanca isporuke i tražnje pružajući korisne informacije za razmenu robe i usluga.

GS1 su zajednički osnovali EAN International i UCC (Savet za uniformno kodiranje) i danas je najšire korišćen sistem standarda za lanac isporuke, širom sveta.

GS1 ima preko 35 godina iskustva i prisutan je u 145 zemalja. Više od milion kompanija, koje reprezentuju sve tačke u lancu isporuke i tražnje i koje obave preko pet milijardi transakcija svakog dana, pokreću aktivnosti u organizacijama.

GS1 deluje u više od 20 oblasti, uključujući oblast robe široke potrošnje, zdravstvo, prevoz i logistiku, kao i odbranu. GS1 radi sa malim i srednjim firmama isto kao i sa najvećim korporacijama u svetu.

Sistem standarda koje integriše GS1 je osnov za tačnu identifikaciju i razmenu informacija o proizvodima,imovini, uslugama i lokacijama.


Proizvodi GS1 su:

• GS1 bar kodovi: globalni standardi za brzu i automatsku identifikaciju jedinica i imovine ili njihovih lokacija
• GS1 eCom: globalni standardi za elektronsku razmenu poslovnih poruka i brzu i tačnu razmenu podataka između poslovnih partnera
• GS1 GDSN: standardizovano globalno okruženje za sinhronizaciju podataka između poslovnih partnera
• GS1 EPCglobal: globalni standardi za identifikaciju jedinica i imovine, zasnovani na RFID.

GS1 takođe pruža rešenja koja su kombinacija više GS1 proizvoda, kao što su:

• GS1 sledljivost, za praćenje i ulaženje u trag jedinicama, kao što su hrana ili lekovi, kroz lanac isporuke.
• GS1 bezbednost pacijenta, radi prevencije od grešaka zdravstvenih radnika i falsifikovanja u lancu isporuke (iz oblasti zdravstva).

Dalje, GS1 nudi širok opseg usluga kojima pomaže uvođenje i upotrebu njegovih standarda, kao što su obuka, sertifikacija, tehnička pomoć i konsultacije prilikom uvođenja.

110 organizacije - članice GS1 su nacionalne asocijacije koje pružaju alate i pomoć kompanijama u tim zemljama. Organizacije - članice GS1, na primer, dodeljuju jedinstvene brojeve koji su osnova standarda GS1 sistema.

Zašto automatska identifikacija u zdravstvenim ustanovama ?

Branislava Mitić

Vođa tima za identifikaciju u GS1 Srbija

Kao i u ostalim, tako i u oblasti zdravstva sve više dolazi do izražaja potreba preispitivanja vođenja poslovanja i eliminisanja neproduktivnih, nepotrebnih i zastarelih procesa. Izgubljeni kartoni, pogrešna identifikacija, loša organizacija izdavanja lekova i dr. apsolutno moraju biti prevaziđeni i zahtevaju unapređenje administrativnih i logističkih procesa. Ovaj članak nema za cilj da zalazi u tehnička rešenja, već da uz pomoć brojčanih pokazatelja i primera iz prakse ukaže na važnost unapređenja rada i primene novih tehnologija.

Nužnost obezbeđenja 5 prava pacijenata

Jedan od osnovnih postulata u radu zdravstvenih ustanova vezan za bezbednost pacijenata je pružiti

 pravi lek, za pravog pacijenta, u pravo vreme, u pravoj dozi, na pravi način.

Međutim, u bolnicama se tzv. medicinske greške sa štetnim ishodom dešavaju veoma često i privlače značajnu pažnju medija. Posledice mogu biti: dodatni tretmani, privremena ili trajna onesposobljenost a, u ekstremnim slučajevima, i smrtni ishod.

Studije iz različitih zemalja indikuju da štetni efekti od medicinskih grešaka predstavljaju značajan problem zdravstva u celom svetu.

 Osvrnimo se na neke rezultate istraživanja:

• Podaci Ministarstva zdravlja Novog Zelanda obelodanjuju da je svake godine oko 5.000 pacijenata bilo izloženo nekoj od medicinskih grešaka. Prosečno, 150 pacijenata umre, preko 400 ostaje trajno nesposobno a blizu 3.500 je onesposobljeno na period do godine dana.
• U SAD-u medicinske greške u bolnicama, koje se mogu sprečiti, rezultiraju smrću do 98.000 pacijenata. Kako je tamo uobičajena praksa da oštećene strane i rodbina svoja prava traže na sudu, to ovaj sektor svake godine košta od 138 do 192 milijarde USD.
• U Velikoj Britaniji je izračunato da približno 60 pacijenata svakog dana umre u bolnicama zbog grešaka u davanju lekova. Troškovi produženog lečenja pacijenata, kao posledice grešaka, godišnje iznose oko 2 milijarde GBP.

Istraživanja u razvijenim zemljama pokazuju da su tamo medicinske greške ređe rezultat profesionalnih grešaka. One su, pre svega, posledica necelishodnih, komplikovanih i kompleksnih sistema rada u zdravstvenim ustanovama. Ovakve greške mogu nastati u okviru celokupnog sistema od pogrešne identifikacije pacijenata do grešaka u raspodeli lekova.

Šta nam može pomoći da se prevaziđu neki od problema?

Primena standarda za automatsku identifikaciju i obuhvatanje podataka (AIDC) pre svega pomaže rešavanju pitanja Pravi lek i Pravi pacijent.

Ako uzmemo primer trgovine širom sveta, poznato je da ona nekoliko decenija unazad koristi prednosti od primene ovih standarda i tehnologije. Skeniranjem bar koda automatski se beleže određene informacije vezano za pravi proizvod, vrši se ažuriranje stanja, olakšava se praćenje i kontrola. Međutim, iako postoje podaci o značajnim prednostima od njihove primene, manje od 10% bolnica u svetu koristi automatsku identifikaciju i obuhvatanje podataka u sistemu do pružanja usluge samom pacijentu. Tako se npr., ne uviđajući prednosti koje se ostvaruju u drugim oblastima, još uvek mnogo zdravstvenih ustanova oslanja na ručne provere u davanju lekova.

 Ali, ima i drugačijih primera:

• Bolnica Gerle Ziekenhuizen, Apeldoorn, Holandija, uvođenjem skeniranja lekova koji se izdaju pacijentima smanjila je greške u ovom poslu za 74%;
• Chelsea & Westminster Healthcare NHS Trust, UK, uvela je sistem robotizovanog izdavanja lekova čime je bolnica smanjila greške za 67%;
• Brigham & Women’s Hospital, Boston, USA, je novim sistemom izdavanja lekova smanjila greške „pogrešan lek“ za 53% dok je „pogrešna doza“ skoro eliminisana.
  
  
  

  

  
  

Navedimo i veoma interesantan primer upotrebe sistema u Urgentnom centru Univerzitetske bolnice u Utrehtu, Holandija. Bez obzira na izvanrednu opremljenost bolnice i profesionalizam osoblja, u slučaju većih nesreća i istovremenog dolaska velikog broja povređenih nastaju haotične situacije. Koliko pacijenata je stiglo, gde se ko nalazi, koji je slučaj hitniji, kako brzo i lako prenositi tačne informacije drugim odeljenjima? Da bi se osiguralo brzo i tačno dobijanje podataka i minimizirala mogućnost grešaka, bolnica koristi GS1 identifikatore GTIN i lokacijske brojeve, kao i sistem aplikacionih identifikatora i bar-kod simbologije GS1-128.

Po prijemu povređenog lica, neophodno je uz pomoć bar koda izvršiti označavanje pacijenta, hitnost tretmana i lokaciju gde se ta osoba upućuje. Naime, pacijent dobija narukvicu sa bar kodom koji ga identifikuje za vreme trajanja njegovog tretmana.

Ovaj broj dobija i pacijentov dosije u koji će se unositi svi relevantni podaci vezani za pacijenta i tretman: vrsta povrede, hitnost tretmana, treman, kao i lokacije kretanja unutar bolnice (rendgen kabinet, operaciona sala, mesto kreveta). Informacije kao što su ime, godine, adresa i sl. mogu se uneti kasnije ako to zahteva hitnost tretmana.

Lekar na prijemnom odelenju daje početnu dijagnozu, skenira kodove sa tabele na zidu koji predstavljaju medicinske indikacije (npr. trbušno krvarenje, otvoreni prelom butne kosti, opekotine i dr.), zatim kodove za identifikaciju hitnosti pružanja pomoći (značajno ako istovremeno pristigne veliki broj povređenih) kao i one koji se odnose na odeljenja bolnice gde pacijenta treba uputiti.

Kako su informacije ubačene u bazu podataka, to su one istovremeno dostupne svim odelenjima što im omogućuje da se mobilišu da prime najavljene pacijente i pruže im potrebnu pomoć. Uprava takođe može momentalno da reaguje i obezbedi dodatni personal, zalihe, dodatni broj obroka, da oslobodi dodatne kapacitete i dr. Kada pacijent završi sa tretmanom na jednom mestu i prebacuje se na tretman na drugo, skenira se lokacijski broj mesta na koje se upućuje. Pošto stigne na krajnje odredišno mesto skenira se kod na njegovoj narukvici i lokacijski broj odredišta.

Sistem je pogodan i za primenu u praćenju uzoraka za laboratorijsko ispitivanje kada se npr. u bazu unosi identifikacioni broj pacijenta, broj uzorka, zatim datum uzimanja uzorka, zahtevan datum obrade uzorka, broj laboratorijske opreme kojom se vrši testiranje i broj laboratorije, gde svakom od ovih podataka prethodi odgovarajući GS1 aplikacioni identifikator.

I, naravno pri davanju terapije, medicinski radnik skenira svoj identifikacioni kod, kod leka i kod pacijenta.

Primenom ovakvog sistema za 25% je brži prijem pacijenata i pravi se 25% manje grešaka pri registraciji. Bolja je organizacija rada, manji su troškovi, i što je i najvažnije, nema zamene i grešaka

A kod nas?

Podsetimo da je i kod nas, u okviru primarne zdravstvene zaštite otpočelo uvođenje sistema  kodiranja i automatske identifikacije. Naime, u okviru više domova zdravlja u Srbiji na lekarskim receptima štampa se i GS1 DataMatrix simbol koji kodira sve podatke unete u recept uključujući i identifikaciju pacijenta i šifru prepisanog leka. Skeniranjem koda u apoteci, automatski se, bez ukucavanja, podaci unose u sistem. Unos podataka je ubrzan a omogućena je kontrola šta je izdato kom pacijentu.

Takođe, jedna privatna klinika u Beogradu, uvela je kodiranje pacijenata (uz upotrebu GLN) i usluga (GTIN). Za lekove koji su već označeni GTIN-om, interno se štapaju etikete na kojima su kodirani broj serije i rok upotrebljivosti, koje se lepe na odgovarajući smeštajni prostor. Ovim se, po datim pokazateljima, olakšava praćenje stanja i izdavanja lekova pacijentima. Planira se da se u narednom periodu otpočne i sa označavanjem osoblja i laboratorijskih uzoraka.

Ovim su prikazane neke od mogućnosti primene AIDC u zdravstvenim ustanovama. Primeri nisu obuhvatili druge aspekte korišćenja sistema kao što su nabavka i prijem robe, upravljanje zalihama, sledljivost lekova po vrsti, seriji i roku upotrebe, praćenje korišćenja pomagala i sl. Akcenat je stavljen na samu potrebu unapređenja organizacije rada i uvođenja automatske identifikacije radi smanjenja broja medicinskih grešaka... jer... život i zdravlje nemaju cenu. 

Primena globalne sinhronizacije podataka u oblasti zdravstva

mr Aleksandra Ćirić

Viši stručni saradnik u GS1 Srbija

Nepouzdano i neefikasno upravljanje podacima u lancu snabdevanja zdravstvenog sektora utiče na sigurnost pacijenata i za posledicu ima povećanje troškova proizvodnje, distribucije i pružanja zdravstvenih usluga.

GS1 Globalna mreža za sinhronizaciju podataka (GDSN) smanjuje greške nastale u podacima tako što eliminiše čovekovu intervenciju i potrebu održavanja većeg broja kataloga.

Primena standardizovane globalne sinhronizacije podataka kroz GDSN, pokazala je značaj postojeće infrastrukture i standarda, i što je još važnije, korist od primene i kod trgovca i kod prooizvođača. 

Zdravstveni sektor takođe može imati koristi od Globalne mreže za sinhronizaciju podataka.

Šta je GDSN?

Globalna mreža za sinhronizaciju podataka (GDSN) je koncept uspostavljen u saradnji sa proizvođačima i trgovcima i predstavlja mrežu sertifikovanih pulova podataka i Globalnog registra (GS1 Globalni registar) između kojih se vrši razmena informacija.

GDSN sertifikovani pulovi podataka služe kao elektronski katalozi za informacije o proizvodima i lokacijama, a na osnovu upotrebe identifikacionih ključeva (Globalnog broja trgovinske jedinice - GTIN i Globalnog lokacijskog broja - GLN). Elektronski katalozi obezbeđuju korisnicima centralno mesto za čuvanje i upravljanje informacijama u lancu snabdevanja koje su potrebne za rad njihovih sistema i operacija. Elektronski katalozi obezbeđuju jednu tačku pristupa GDSN i Globalnom registru.

Elektronski katalozi takođe obezbeđuju poverljivost korisničkih informacija, pravilno definisanje i formatiranje svih informacija i upravljaju komunikacijom između partnera. Elektronski katalog može biti pri GS1 nacionalnoj organizaciji ili pri nekom od provajdera.

Globalni registar služi kao „informativni direktorijum“ u mreži tako što identifikuje gde se drže informacije i omogućava jedinstveno registrovanje artikala i partnera. U GS1 Globalnom registru se nalazi informacija o lokaciji elektronskog kataloga svakog pojedinačnog GTIN i GLN u GDSN. Na taj način GDSN zna gde se može pronaći informacija o GTIN i GLN. 

GDSN je pokrenut 2004. godine, a broj učesnika je povećan sa 200, u 2005. godini na 17.000, u avgustu 2008., uključujući vodeće kompanije iz sektora maloprodaje poput Ahold, Carrefour, Metro, Wal-Mart i Wegmans i vodeće kompanije proizvođače kao što su 3M, Coca-Cola, Johnson & Johnson, P & G i Unilever.

U GS1 Globalnom registru registrovano je više od 3 miliona GTIN (oktobar 2008.). Trenutno postoji 23 sertifikovana GDSN pula podataka koji podržavaju globalnu sinhronizaciju podataka u više od 50 zemalja širom sveta.

U vezi sa GDSN, urađeno je nekoliko studija koje su izmerile korist za sve partnere.

Za maloprodavce, na primer, postupak naručivanja i poslovi administracije efikasniji su za 50%; slučajevi ne prihvatanja kupona kod izlaznog čekiranja smanjeni su za 40%; olakšano je upravljanje podacima za 30%, dostupnost proizvoda je poboljšana,tj.slučajevi kada proizvod nedostaje na zalihama smanjeni su sa 8% na 3%.

Za proizvođače, na primer, vreme koje je potrebno da se proizvod nađe na polici smanjeno je u proseku za 2 do šest nedelja; postupak naručivanja i poslovi administracije efikasniji su za 67%; problemi u vezi sa podacima o proizvodu u procesu prodaje, smanjeni su u proseku sa 25% na 55%.

Kako funkcioniše GDSN?

GS1 identifikacioni ključevi (Globalni broj trgovinske jedinice - GTIN i Globalni lokacijski broj - GLN) predstavljaju osnovu za identifikaciju proizvoda i učesnika u GDSN.

GDSN sadrži  24 obavezna atributa za proizvode koji se moraju definisati prilikom registracije u GS1 Globalnom registru. Deset obaveznih atributa imaju vrednost DA/NE, a ostali su u vezi sa statusom proizvoda, datumima ili su automatski generisani.

Ostali standardni atributi proizvoda su po izboru partnera. U svakoj oblasti se takođe mogu definisati atributi koji su obavezni ili opcioni na bazi specifičnosti poslovnih zahteva unutar te oblasti.

GDSN radni tim za zdravstvo definisao je 228 zahteva za unos podataka koji su podržani trenutnim GDSN standardom. Dok se radi na dodatnim standardima za GDSN, osnovni zahtevi za unos podataka moraju da zadovolje postojeće atribute.

 Skladištenje informacija

Kada se identifikatori i atributi jednom definišu, proizvođači „skladište“ svoje identifikatore (GTIN i GLN) sa odgovarajućom informacijom u sertifikovani elektronski katalog (prikupljanje podataka). Elektronski katalog proverava sve informacije kako bi iste bile ispravno definisane i formatizovane (tzv. validacija), zatim registruje odgovarajući GTIN i GLN u GS1 Globalni registar (tzv. registracija).

Pružanje informacija

GDSN obezbeđuje kontrolisani sistem poruka za učesnike koji razmenjuje informacije o proizvodima; GDSN sertifikovani elektronski katalozi obezbeđuju poverljivost informacija dobijenih od proizvođača. Kroz elektronske kataloge, primaoci informacija šalju „nalog za pretplatu“ da bi primili informaciju od proizvođača, a koju je odobrio proizvođač. Primalac podatka šalje potvrdu proizvođaču o prijemu iste.

GDSN sertifikovani elektronski kazalozi upravljaju pretplatama svojih korisnika i procesom razmene informacija između svakog pojedinog elektronskog kataloga upotrebom Globalnog registra radi dobijanja informacije o lokaciji svakog elektronskog kataloga.

Projekti GDSN i mogućnosti primene u oblasti zdravstva

Nacionalni GDSN projekti u SAD i Australiji već su demonstrirali da GDSN može zadovoljiti minimalne kriterijume neophodne u oblasti zdravstva na nacionalnom nivou. Da bi se obezbedila laka primena GDSN van nacionalnih granica, GS1 Healthcare je napravio pilot projekat na globalnom nivou. Inače, GS1 Healthcare je globalna, na dobrovoljnoj bazi osnovana radna grupa koja okuplja učesnike iz zdravstvenog sektora s ciljem da primeni globalne standarde u lancu snabdevanja u oblasti zdravstva. GDSN Healthcare radni tim radi na standardima koji će zdravstvenoj industriji omogućiti rad u GDSN.

U pilot projektu koji je postavljen u Australiji, na primer, među učesnicima razmenjeno je više od 2500 GTIN. Projekat je jasno demonstrirao infrastrukturu za razmenu podataka između elektronskih kataloga van nacionalnih granica i omogućio sinhronizaciju duž celog lanca snabdevanja (proizvođač, distributer, bolnica). Učesnici projekta uočili su manje izmene na tržištu SAD u odnosu na međunarodno, ukazujući da se rešenja mogu prenositi i proširivati.

Drugi važan zaključak je da postoji potreba da se na globalnom nivou postigne saglasnost oko korišćenja atributa. Primena je lakša kada postoji usaglašenost o obaveznim atributima za jedinice iz oblasti zdravstva.

Postoje mnogi sistemi u zdravstvenim kompanijama koji koriste i oslanjaju se na informacije o proizvodima i partnerima. Iako postoji mnogo sistema koji koriste iste informacije o proizvodima i učesnicima, ne postoji centralna baza podataka koja „skladišti“ sve te informacije i obezbeđuje njihovu tačnost i ažurnost.

Umesto toga, svaki sistem koristi svoje sopstvene baze podataka. Kao rezultat toga, ne postoji metoda koja će da obezbedi da informacije o proizvodima i partnerima koje se koriste u jednom sistemu budu iste kao informacije koje se koriste u drugom. Kad god proizvođač ažurira ili menja neki svoj proizvod ili informaciju o lokacijskom broju, svi različiti sistemi i baze podataka se oslanjaju na to da se informacija mora ažurirati pojedinačno. Na žalost, takav pristup upravljanju podacima je nepouzdan, stvara dodatne troškove  i utiče na sigurnost pacijanata. Upotreba netačnih informacija u lancu snabdevanja košta zdravstveni sektor milijarde na godišnjem nivou.

Razmotrimo sledeće podatke u SAD:

• Lanac snabdevanja u oblasti zdravstva potroši 24 - 30 % vremena u administrativnim poslovima na raščišćavanju podataka i ispravljanju grešaka - što zdravstveni sektor košta  2 - 5 $ milijardi godišnje.
• Iako se informacije o bolničkim proizvodima konstantno ažuriraju, sistemi kod 30 % partnera su netačni. Kao rezultat imamo da se mnogi kupci „snabdevaju“ zastarelim informacijama – ispravka svake pogrešno poslate informacije košta  60 – 80 $.
• 60% svih generisanih faktura u lancu snabdevanja u oblasti zdravstva ima grešku - svaka ispravka greške košta od 40 - 400
• Pogrešni podaci povećavaju troškove u lancu snabdevanja za 3 -5 %.

Studija o lancu snabdevanja u farmaciji, koja je izvedena u Australiji 2007. godine dala je poređenje između podataka koje su imali proizvođači sa podacima u bolničkom farmaceutskom sistemu. Podaci proizvođača uzeti su iz Nacionalnog kataloga proizvoda. Poređenje je urađeno na ukupno 384 artikala. Samo 97 njih (ili 25%) je postojalo u bolničko farmaceutskom sistemu. Od tih 97, daljom analizom ključnih atributa, pokazano je da postoje značajne razlike između podataka koje su imali proizvođači u svom sistemu i podataka koji su bili dostupni u bolničkim farmaceutskim aplikacijama. Neke razlike su bile posebno interesantne, na primer, laksativ, kod proizvođača, bio je klasifikovan kao multivitamin u bolničko farmaceutskom sistemu. U drugom primeru, podaci proizvođača ukazivali su da je određena jedinica bila pojedinačni komad, dok je ta ista jedinica u bolničko farmaceutskoj aplikaciji bila predstavljena kao pakovanje od 18 komada. Ovi rezultati ističu da zaposleni u  farmaciji koji rade u nabavci, donose odluke bez kompletnih i tačnih informacija i stvaraju velike troškove za oba partnera.

S druge strane, odeljenje za zdravstvo pri vladi Australije procenilo je da trošak katalogizacije nove jedinice u bolničkom sistemu iznosi 47 AUS$. Prema tome, standardan bolnički sistem u Australiji, koji sadrži u proseku 10.000 jedinica, koštao bi 470.000 AUS$ i uzeo više od 10.000 radnih časova (jedna osoba puno radno vreme sledećih 5 godina) za popunjavanje osnovnih podataka, isključujući vreme koje je potrebno za održavanje sistema. Procenjeno je da 24 % vremena za vođenje bolničke administracije u nabavci se potroši na raščišćavanje podataka i ispravljanje grešaka.

Proizvođači takođe investiraju mnogo vremena u raščišćavanje podataka, ispravljanje grešaka i poravnanja primljenih narudžbenica koje imaju neispravne informacije, pogrešne identifikatore i opise ili čak zastarele proizvode. Jedan proizvođač je procenio da 47 % cenovnih grešaka u narudžbenicama nastaje iz grešaka javnih bolničkih podataka, a koje ih koštaju  40.000 AUS$ godišnje. Slično tome, 50 % svih grešaka u podacima (jedinična identifikacija i jedinična mera), takođe nastaju iz grešaka bolničkih sistema, a koštaju ih dodatnih 50.000 AUS$ godišnje.

Prema tome, kao što smo konstatovali na početku ovog izlaganja, nepouzdano i neefikasno upravljanje podacima u lancu snabdevanja zdravstvenog sektora utiče pre svega, na sigurnost pacijenata, a zatim dovodi do povećanja troškova u radu proizvođača, distributera i pružalaca zdravstvenih usluga.