Zašto automatska identifikacija u zdravstvenim ustanovama ?

Branislava Mitić

Vođa tima za identifikaciju u GS1 Srbija

Kao i u ostalim, tako i u oblasti zdravstva sve više dolazi do izražaja potreba preispitivanja vođenja poslovanja i eliminisanja neproduktivnih, nepotrebnih i zastarelih procesa. Izgubljeni kartoni, pogrešna identifikacija, loša organizacija izdavanja lekova i dr. apsolutno moraju biti prevaziđeni i zahtevaju unapređenje administrativnih i logističkih procesa. Ovaj članak nema za cilj da zalazi u tehnička rešenja, već da uz pomoć brojčanih pokazatelja i primera iz prakse ukaže na važnost unapređenja rada i primene novih tehnologija.

Nužnost obezbeđenja 5 prava pacijenata

Jedan od osnovnih postulata u radu zdravstvenih ustanova vezan za bezbednost pacijenata je pružiti

 pravi lek, za pravog pacijenta, u pravo vreme, u pravoj dozi, na pravi način.

Međutim, u bolnicama se tzv. medicinske greške sa štetnim ishodom dešavaju veoma često i privlače značajnu pažnju medija. Posledice mogu biti: dodatni tretmani, privremena ili trajna onesposobljenost a, u ekstremnim slučajevima, i smrtni ishod.

Studije iz različitih zemalja indikuju da štetni efekti od medicinskih grešaka predstavljaju značajan problem zdravstva u celom svetu.

 Osvrnimo se na neke rezultate istraživanja:

• Podaci Ministarstva zdravlja Novog Zelanda obelodanjuju da je svake godine oko 5.000 pacijenata bilo izloženo nekoj od medicinskih grešaka. Prosečno, 150 pacijenata umre, preko 400 ostaje trajno nesposobno a blizu 3.500 je onesposobljeno na period do godine dana.
• U SAD-u medicinske greške u bolnicama, koje se mogu sprečiti, rezultiraju smrću do 98.000 pacijenata. Kako je tamo uobičajena praksa da oštećene strane i rodbina svoja prava traže na sudu, to ovaj sektor svake godine košta od 138 do 192 milijarde USD.
• U Velikoj Britaniji je izračunato da približno 60 pacijenata svakog dana umre u bolnicama zbog grešaka u davanju lekova. Troškovi produženog lečenja pacijenata, kao posledice grešaka, godišnje iznose oko 2 milijarde GBP.

Istraživanja u razvijenim zemljama pokazuju da su tamo medicinske greške ređe rezultat profesionalnih grešaka. One su, pre svega, posledica necelishodnih, komplikovanih i kompleksnih sistema rada u zdravstvenim ustanovama. Ovakve greške mogu nastati u okviru celokupnog sistema od pogrešne identifikacije pacijenata do grešaka u raspodeli lekova.

Šta nam može pomoći da se prevaziđu neki od problema?

Primena standarda za automatsku identifikaciju i obuhvatanje podataka (AIDC) pre svega pomaže rešavanju pitanja Pravi lek i Pravi pacijent.

Ako uzmemo primer trgovine širom sveta, poznato je da ona nekoliko decenija unazad koristi prednosti od primene ovih standarda i tehnologije. Skeniranjem bar koda automatski se beleže određene informacije vezano za pravi proizvod, vrši se ažuriranje stanja, olakšava se praćenje i kontrola. Međutim, iako postoje podaci o značajnim prednostima od njihove primene, manje od 10% bolnica u svetu koristi automatsku identifikaciju i obuhvatanje podataka u sistemu do pružanja usluge samom pacijentu. Tako se npr., ne uviđajući prednosti koje se ostvaruju u drugim oblastima, još uvek mnogo zdravstvenih ustanova oslanja na ručne provere u davanju lekova.

 Ali, ima i drugačijih primera:

• Bolnica Gerle Ziekenhuizen, Apeldoorn, Holandija, uvođenjem skeniranja lekova koji se izdaju pacijentima smanjila je greške u ovom poslu za 74%;
• Chelsea & Westminster Healthcare NHS Trust, UK, uvela je sistem robotizovanog izdavanja lekova čime je bolnica smanjila greške za 67%;
• Brigham & Women’s Hospital, Boston, USA, je novim sistemom izdavanja lekova smanjila greške „pogrešan lek“ za 53% dok je „pogrešna doza“ skoro eliminisana.
  
  
  

  

  
  

Navedimo i veoma interesantan primer upotrebe sistema u Urgentnom centru Univerzitetske bolnice u Utrehtu, Holandija. Bez obzira na izvanrednu opremljenost bolnice i profesionalizam osoblja, u slučaju većih nesreća i istovremenog dolaska velikog broja povređenih nastaju haotične situacije. Koliko pacijenata je stiglo, gde se ko nalazi, koji je slučaj hitniji, kako brzo i lako prenositi tačne informacije drugim odeljenjima? Da bi se osiguralo brzo i tačno dobijanje podataka i minimizirala mogućnost grešaka, bolnica koristi GS1 identifikatore GTIN i lokacijske brojeve, kao i sistem aplikacionih identifikatora i bar-kod simbologije GS1-128.

Po prijemu povređenog lica, neophodno je uz pomoć bar koda izvršiti označavanje pacijenta, hitnost tretmana i lokaciju gde se ta osoba upućuje. Naime, pacijent dobija narukvicu sa bar kodom koji ga identifikuje za vreme trajanja njegovog tretmana.

Ovaj broj dobija i pacijentov dosije u koji će se unositi svi relevantni podaci vezani za pacijenta i tretman: vrsta povrede, hitnost tretmana, treman, kao i lokacije kretanja unutar bolnice (rendgen kabinet, operaciona sala, mesto kreveta). Informacije kao što su ime, godine, adresa i sl. mogu se uneti kasnije ako to zahteva hitnost tretmana.

Lekar na prijemnom odelenju daje početnu dijagnozu, skenira kodove sa tabele na zidu koji predstavljaju medicinske indikacije (npr. trbušno krvarenje, otvoreni prelom butne kosti, opekotine i dr.), zatim kodove za identifikaciju hitnosti pružanja pomoći (značajno ako istovremeno pristigne veliki broj povređenih) kao i one koji se odnose na odeljenja bolnice gde pacijenta treba uputiti.

Kako su informacije ubačene u bazu podataka, to su one istovremeno dostupne svim odelenjima što im omogućuje da se mobilišu da prime najavljene pacijente i pruže im potrebnu pomoć. Uprava takođe može momentalno da reaguje i obezbedi dodatni personal, zalihe, dodatni broj obroka, da oslobodi dodatne kapacitete i dr. Kada pacijent završi sa tretmanom na jednom mestu i prebacuje se na tretman na drugo, skenira se lokacijski broj mesta na koje se upućuje. Pošto stigne na krajnje odredišno mesto skenira se kod na njegovoj narukvici i lokacijski broj odredišta.

Sistem je pogodan i za primenu u praćenju uzoraka za laboratorijsko ispitivanje kada se npr. u bazu unosi identifikacioni broj pacijenta, broj uzorka, zatim datum uzimanja uzorka, zahtevan datum obrade uzorka, broj laboratorijske opreme kojom se vrši testiranje i broj laboratorije, gde svakom od ovih podataka prethodi odgovarajući GS1 aplikacioni identifikator.

I, naravno pri davanju terapije, medicinski radnik skenira svoj identifikacioni kod, kod leka i kod pacijenta.

Primenom ovakvog sistema za 25% je brži prijem pacijenata i pravi se 25% manje grešaka pri registraciji. Bolja je organizacija rada, manji su troškovi, i što je i najvažnije, nema zamene i grešaka

A kod nas?

Podsetimo da je i kod nas, u okviru primarne zdravstvene zaštite otpočelo uvođenje sistema  kodiranja i automatske identifikacije. Naime, u okviru više domova zdravlja u Srbiji na lekarskim receptima štampa se i GS1 DataMatrix simbol koji kodira sve podatke unete u recept uključujući i identifikaciju pacijenta i šifru prepisanog leka. Skeniranjem koda u apoteci, automatski se, bez ukucavanja, podaci unose u sistem. Unos podataka je ubrzan a omogućena je kontrola šta je izdato kom pacijentu.

Takođe, jedna privatna klinika u Beogradu, uvela je kodiranje pacijenata (uz upotrebu GLN) i usluga (GTIN). Za lekove koji su već označeni GTIN-om, interno se štapaju etikete na kojima su kodirani broj serije i rok upotrebljivosti, koje se lepe na odgovarajući smeštajni prostor. Ovim se, po datim pokazateljima, olakšava praćenje stanja i izdavanja lekova pacijentima. Planira se da se u narednom periodu otpočne i sa označavanjem osoblja i laboratorijskih uzoraka.

Ovim su prikazane neke od mogućnosti primene AIDC u zdravstvenim ustanovama. Primeri nisu obuhvatili druge aspekte korišćenja sistema kao što su nabavka i prijem robe, upravljanje zalihama, sledljivost lekova po vrsti, seriji i roku upotrebe, praćenje korišćenja pomagala i sl. Akcenat je stavljen na samu potrebu unapređenja organizacije rada i uvođenja automatske identifikacije radi smanjenja broja medicinskih grešaka... jer... život i zdravlje nemaju cenu.